skijanje.com :: Blog http://www.skijanje.com/blog/rss.html Članci, recenzije, reportaže i saveti o skijanju, skijalištima, ski opremi i takmičenjima. sr http://www.skijanje.com/img/logo.png skijanje.com :: Blog http://www.skijanje.com/blog/rss.html Pravilan izbor ski cipela za vaša stopala http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/1799/pravilan-izbor-ski-cipela-za-vasa-stopala.html Saveti bootfittera za pravilan izbor ski cipela prilikom kupovine. ]]>  

Ne postoji bitniji deo ski opreme, kada govorimo o skijanju, od ski pancerica. Ni ski naočare, niti skije, a ni sve boje da se slože na vama nisu važnije. Pričam prevashodno o damama u ovom slučaju. Da budemo in je ok, ali svakako nije bitnije od pravilnog osećaja u ski cipelama. Niti bilo koja druga stvar koju imate na sebi kada pođete skijati zasigurno nije, jer upravo će vas ski cipele ili namučiti ili pružiti maksimalno zadovoljstvo na snegu i sve što sledi uz to dok ste na skijama.

Koliko sam samo puta gledao kako skijaši sa vrhunskom opremom sede pored staze ili nekom od restorana masirajući svoje noge ne bi li ublažili agoniju sa kojom se suočavaju zbog pogrešne obuće, ispijajući žestoko piće da ublaže bol, dok njihove ski pancerice stoje odbačene na snegu pored njih. Kada skijaši koji pate u ski obući čuju da se bavim pružanjem bootfitting usluga i da im mogu pomoći, isti bukvalno dotrče do mene i pokažu mi svoja namučena stopala. Tada jasno vidim da su očigledno pogrešili u prvobitnom odabiru ski cipela. Moj odgovor je obično: Da, mogu vam pomoći, stvoriti vam potrebnu udobnost, a da istovremeno ne kompromitujem preciznost u postojećim ski cipelama, kako ne biste i dalje patili ili još gore zamrzeli ovaj sport. Zato pogrešne ski cipele ne koštaju ništa više od onih pravilnih. Ako će vam biti lakše, većina rekreativnih skijaša greši u biranju ski cipela, i to više puta, pa zbog toga traže stručno lice koje im može pružiti custom made bootfitting usluge, te tako rešiti probleme na duži vremenski period.

Pozitivna stvar za one koji nisu dovoljno obavešteni je da nove tehnologije u izradi ski cipela, u odnosu na ranije decenije, nude veću udobnost, toplotnu izolaciju i performanse, ali sve to i dalje nije merljivo sa custom made ski obućom koja je podešena po geometriji vaših potkolenica i kao takva nudi neuporedivo veći osećaj udobnosti i preciznosti. Dakle, tri najveće prednosti custom made ski obuće su: veća udobnost, veća toplota odnosno pospešena cirkulacija u nogama, i naravno bolje performase.

Kao prvo pravilo, kada odlučite kupiti sebi ski cipele morate obratiti pažnju na osećaj u njima kao i njene performanse. Da pojasnimo ovaj prvi deo u vezi sa osećajem: Stopalo i potkolenica treba da se osete udobnim, ali i jednako stabilnim u ski cipeli, bez osećaja bola u nekom od delova stopala ili potkolenice. Dok stojite u cipelama, najpre obratite pažnju na ris stopala, da nije pritisnut odozgo zakopčavanjem druge kopče odozdo na cipeli. Takođe, bočne i unutrašnje strane stopala ne smeju biti pritisnute, veliki palac i ostali prsti moraju imati dovoljno prostora i da nisu povijeni ili da jako udaraju u vrh cipele, da peta bude udobna, ali i da se ne podiže u cipeli kao i da ste udobni u predelu cevanice tj. da vas ne useca cipela dok je savijate ka napred. Važno je još i da nemate prekomeran pritisak iznad pete tj. ahilove tetive i da se osećate udobno, a ujedno i bez previše komocije u predelu lista, odnosno potkolenice.

Ceo osećaj nakon desetak minuta stajanja u ski cipelama treba biti kao da imate tačan broj rukavice na ruci koja je niti labava, niti vas prekomerno stiska. Istina je da ćete najviše osetiti cipelu kada odete na skijanje, ali ako dovoljno detaljno obratite pažnju na gore navedene stvari, možete rizik nepoželjnih bolova u cipelama svesti na mimimum ili ga eventualno uopšte nećete imati. Imajte u vidu i to da će se unutrašnja čizma istanjiti odnosno proširiti već nakon 30-ak dana skijanja, pa i ovaj aspekt treba uzeti u obzir. Posebno kada neko odluči da investira dodatna sredstva u custom made uloške. Da sumiramo, nemojte žuriti sa custom made ulošcima dok ne razgazite unutrašnje čizme u školjkama.

Kao drugo, performanse su podjednako bitne, posebno kod boljih i iskusnijih skijaša, a boja ili stil cipela zaista ne treba da predstavljaju bitne parametre prlilikom kupovine. Skijaši me često kontaktiraju pitajući za savet upravo o ovome o čemu sam odlučio detaljnije pisati. Razlog nije da bih ski entuzijaste odvratio od daljeg konsultovanja, naprotiv, već da što veći broj skijaša u Srbiji i regionu dođe do lakše i pametnije kupovine kada su u pitanju ski pancerice.

Flex ski cipele određuje mogućnost da se cipela savije ka napred, dok se stoji ili skija u njoj. Što je tvrđa cipela, to je veći prenos energije sa ski cipele na ski kantne. Svaki flex index nije jednak ili ekvivalentan fleksu kod drugog modela, pa čak kada je u pitanju isti brend, jer postoje različite plastike i metode izrade cipela koje direktno utiču na određivanje jačine flex indeksa u njima. On može da služi kao jedna vrsta merila u svakom modelu, tj. koliko je neka cipela tvrda/meka ili poželjna za manje ili više iskusne skijaše.

Obično se proizvođači ski cipela drže jednog pravila, a to je da veći flex ili tvrdoću imaju cipele koje su uže i potrebne da zadovolje vrhunske ili iskusnije skijaše. Ove cipele su generalno uže (94-98mm) u predelu najšireg dela stopala ili last-a, da bi se stekao što veći osećaj kontrole u njima dok skijate. To u dosta slučajeva stvara problem oko celokupne udobnosti, pa takvi skijaši obično završe kod mene u BootPro radionici tražeći individualno prilagođavanje ski cipela, odnosno custom made usluge.

Takođe, kada birate tvrdoću, treba obratiti pažnju na fizičku spremnost, visinu i telesnu težinu. Na primer, početnik ili osrednji skijaš, ukoliko je visok i ima prekomernu težinu te usko stopalo i želi skijati često, recimo minimum 20 dana u sezoni, tada predlažem da se uzme nešto tvrđa cipela (90 - 110 flex), kako bi stopalo bilo stabilno i sa većom kontrolom. Takva kupovina bila bi opravdana na duži period dok skijaš usavršava tehnike skijanja i iz sezone u sezonu uživa u sportu koji voli. Obično na modelima srednjih performansi, pa sve do onih vrhunskih, cipele imaju mogućnost promene tvrdoće fleks indeksa. Postoje dve opcije: prva je da su otpozadi, odnosno u kičmi cipele, uvrnuta dva šrafa. Alternativno rešenje je manji prekidač kojim se smanjuje, odnosno povećava tvrdoća za 10-20%.

Kod rekreativnih, pa čak i vrhunskih modela sa velikim fleksom, stopalo lakše ulazi i izlazi iz cipela. Razlog tome je taj što su ovi modeli posebno dizajnirani i smekšani u predelu ispod cevanice, za razliku od takmičarskih modela koji su izliveni iz jednog donjeg i jednog gornjeg dela sličnog intenziteta ili tvrdoće. U zadnjih 15 godina se koriste različite vrste plastika, mešaju se ili se od njih prave različiti delovi cipela, kako bi se rekreativnim skijašima omogućila veća udobnost, a da se pri tom sačuvaju potrebne performanse.

Preporuka fleksa ili tvrdoće cipele

Mekan fleks indeks – 80 muškarci, 60 žene. Za ležerno skijanje po plavim i zelenim utabanim stazama.

Srednji fleks – od 90-100 muškarci, 70-80 žene. Osrednji skijaši koji skijaju po svim stazama, čak i po dubljem snegu ili hupserima.

Tvrđi fleks – od 110+ muškarci, 90+ žene. Iskusni i vrhunski skijaši koji poznaju različite tehnike skijanja, skijaju agresivno sve uslove i staze pri velikim brzinama i sa kontrolom.

Dužina cipela ili njihov broj

Ove jedinice su izražene u cm i odnose se na dužinu unutrašnjeg uloška pod stopalom. Bitno je naglasiti da se ne prave cipele na pola broja, ali se sam uložak pravi debljim ili tanjim kako bi se smanjio ili povećao volumen cipele za pola broja.                                       

  

Mondo

  
  

21.5

  
  

22

  
  

22.5

  
  

23

  
  

23.5

  
  

24

  
  

24.5

  
  

25

  
  

25.5

  
  

26

  

Women's U.S.

5

5.5

6

6.5

7

7.5

8

8.5

9

9.5

Men's U.S.

NA

NA

NA

5

5.5

6

6.5

7

7.5

8

  

Mondo

  
  

26.5

  
  

27

  
  

27.5

  
  

28

  
  

28.5

  
  

29

  
  

29.5

  
  

30

  
  

30.5

  

Women's U.S.

10

10.5

11

11.5

12

NA

NA

NA

NA

Men's U.S.

8.5

9

9.5

10

10.5

11

11.5

12

13

Širina cipela ili last

Najšira tačka u prednjem delu stopala, pre prstiju, poprečna linija koja označava najširu tačku stopala ili cipele sa unutrašnje strane. Ova mera je izražena u mm. Obično se kreće od 94mm do 106mm, u zavisnosti od modela cipela. Što je cipela uža, to je i više kontrole u njoj. Međutim, u poslednje vreme zbog smanjenog obima prodaje, proizvođači su počeli da menjaju ovaj trend. Razlog je taj što skijaši sa širim stopalima imaju poteškoće da uđu ili da se osećaju udobno u užim cipelama koje pružaju veće performanse i koje su sa većim fleks indeksom.

Model ski cipela

U zavisnosti od toga koji stil skijanja preferirate ili kuda najčešće želite skijati: dubok sneg, hupseri, sredjene staze, kapije i slično, možete se odlučiti za kupovinu modela cipela koji odgovara isključivo vašem stilu. Ovakvi modeli su jasno izdvojeni jedni od drugih, uglavnom po svojoj tvrdoći i performansama, i dizajnirani su sa jasnim ciljem da različitim skijašima omoguće lakše skijanje i bolje performanse. Na primer: all mountain, freeride, telemark, freestyle, race i turno. Freeride i turno cipele imaju tzv. walk mode koji omogućava da se u cipelama lakše hoda dok se penjete uz planinu.

Bojan Antunović

t: +381 66224664

e: bootpro.rs@gmail.com

fb: www.facebook.com/bootpro.rs/, instagram: www.instagram.com/bootpro.rs/

]]>
Mon, 14 Oct 2019 13:18:00 +0100 Ski Oprema http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/1799/pravilan-izbor-ski-cipela-za-vasa-stopala.html
Prve skije na Balkan doneo Norvežanin Henrik Angel http://www.skijanje.com/blog/ostalo/1447/prve-skije-na-balkan-doneo-norvezanin-henrik-angel.html Prvi ski klub i škola skijanja na Balkanu osnovani su na padinama Lovćena u Crnoj Gori davne 1892. godine zahvaljujući norveškom kapetanu i avanturisti. ]]>

Prvi ski klub i škola skijanja na Balkanu osnovani su na padinama Lovćena u Crnoj Gori davne 1892. godine zahvaljujući norveškom kapetanu i avanturisti.

Sve je počelo 1891. godine kada je Henrik Angel (1861-1922) došao prvi put u Crnu Goru kako bi upoznao narod koji se stotinama godina bori za svoju slobodu i nezavisnost. Sa sobom je poneo i par skija da bi se lakše kretao po snegu.

Skije su incijalno bile korišcene za rad i transport mnogo pre nego što su postale sredstvo za zabavu i sport. Najstarija poznata verzija skija je pronadena baš u Norveškoj i smatra se da je stara preko 4500 godina. Medutim, slike izrezbarene po zidovima pećina i stena ukazuju na upotrebu skija i znatno pre. 

Na zahtev crnogorskog knjaza Nikole I, Angel se odlučuje da pokrene školu skijanja. Najpre 1892. godine Angel zajedno sa francuskim profesorom koji je radio u Francuskoj ambasadi na Cetinju, osniva klub "Cetinjsko skijaško društvo" u okviru koga bi se izvodila obuka skijanja. Tako Angel 1893. godine dolazi u Crnu Goru sa sto pari skija i tako počinje prva škola skijanja u Crnoj Gori ali i na Balkanu.

Ideja je bila da ljudi koji žive po planinama nauče da koriste skije u praktične potrebe tokom dugih snežnih zima. Po povratku u Norvešku i oduševljen crnogorskom borbom za nezavisnost, napisao je četiri knjige u kojima je podelio svoja iskustva sa ovih putovanja: "Kroz Crnu Goru na skijama" 1895. godine, "Sinovi crnih gora" 1896. godine, "Odvažan narod" 1902. godine i "Mali narod u borbi za opstanak" 1914. godine.

Knjiga "Kroz Crnu Goru na skijama", koja pokazuje kako se treba boriti za nezavisnost svoje zemlje, u prvih nekoliko decenija bila je među omiljenim kod norveške omladine čime je dodatno doprinela zbližavanju dva naroda.

Skijanje ce tek kasnije dobiti i sportsku formu u Crnoj Gori gde danas predstavlja značajan aspekt zimskog turizma. Pored njegovih knjiga prevedenih na crnogorski, uspomena na Angela živi u Crnoj Gori i u vidu nekoliko spomenika i memorijala na Lovćenu ali i kroz dokumentarni film "Skijanje kao misija". U Norveškoj takođe postoje njegova statua i bista.

Ovaj norveški avanturista se nije zaustavio na Crnoj Gori već je našao novi narod koji je obučavao skijanju francusku vojsku. Slobodno vreme je koristio za planiranje po Alpima ali i vožnju biciklom od Norveške, preko Alpa, do Italije i nazad. Angel se takode borio protiv Boljševika u ratu u Murmansku na severu Rusije gde je zadobio promrzline i ozlede od kojih je 1922. godine i umro.

Izvor: Ambasada Norveške

]]>
Mon, 7 Oct 2019 10:02:00 +0100 Ostalo http://www.skijanje.com/blog/ostalo/1447/prve-skije-na-balkan-doneo-norvezanin-henrik-angel.html
Najstarije skije na svetu izrađene pre 8.000 godina http://www.skijanje.com/blog/ostalo/294/najstarije-skije-na-svetu-izradjene-pre-8.000-godina.html Za komade drveta koji su pronađeni severno od Moskve veruje se da su najstarije skije na svetu. ]]>

Da li ste se u eri modernih tehnologija - karvinga, rokera, kambera, titanijuma, karbona…upitali kada je sve počelo. Kada su i gde su pronađene najstarije skije na svetu?

Priča o skijanju, pa i o samoj opremi, počinje hiljadama godina unazad. a prema raspoloživim podacima, veruje se da komadi drveta koji liče na skije, a koji su pronađeni 1.200 kilometara severozapadno od Moskve kod jezera Sindor, datiraju iz perioda od 6000 do 5300 godina pre naše ere. Sličan primerak primitivno obrađenog drveta otkriven je u Švedskoj, a procenjuje se da je izrađen oko 5200. godine pre naše ere. Slične starosti su i one iz Norveške.

Crteži na stenama u severnoj Norveškoj, na kojima su prikazani ljudi na skijama i sa štapovima u rukama, stari su preko 7000 godina, tvrde naučnici, pa je sasvim moguće da su prva ski oprema počela da se primenjuje u to vreme. Neki istoričari veruju da su najpre počeli da skijaju Azijati, a drugi da je sve počelo još za vreme ledenog doba u Evropi. Zapravo, možda je najtačnija teorija koja kaže da su ljudi krenulli da se kreću po snegu uz pomoć drvenih pomagala otprilike u isto vreme, ali na različitim delovima planete.

Takođe se veruje da je narod Sami, koji je živeo na severu Evrope, a radi se o precima Laponaca, prvi počeo da koristi skije na starom kontinentu. Zapravo, sam naziv za skije nastao je iz staronorveške reči "skíð", koja označava komad drveta.

]]>
Thu, 3 Oct 2019 08:44:00 +0100 Ostalo http://www.skijanje.com/blog/ostalo/294/najstarije-skije-na-svetu-izradjene-pre-8.000-godina.html
Široke skije više opterećuju kolena http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/1298/siroke-skije-vise-opterecuju-kolena.html Jedno istraživanje u SAD pokazalo da skijanje na skijama preko 80 mm širine znatno više utiče na povrede kolena. ]]>

Vest koja neće obradovati ljubitelje freeridea, odnosno vožnje po dubokom snegu, glasi: šire skije više opterećuju kolena i zglobove od užih. Do ovih rezultata došao je profesor John Seifert sa univerziteta Montana.  

On tvrdi da skije šire od 80 mm u struku izazivaju veći pritisak na kolena i druge zglobove, da hrskavica trpi jače trenje nego u slučaju da se skija na užim skijama. Seifert kaže da se kod širih skija dolazi do stvaranja dodatne “poluge” koja može da prouzrukuje upalu kolena, ali dodaje, da njegova istraživanja nisu konačna i da će mu trebati više vremena za detaljno ispitivanje.

Poslednjih godina široke skije doživele su pravi bum na tržištu, posebno u SAD, gde je skijanje po dubokom snegu izuzetno popularno. Mnoge prodavnice skijaške opreme u američkim skijalištima gotovo da ne nude skije ispd 80 mm širine.

]]>
Tue, 10 Sep 2019 10:30:00 +0100 Ski Oprema http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/1298/siroke-skije-vise-opterecuju-kolena.html
Kako prepoznati rizik od lavine http://www.skijanje.com/blog/freeski/1160/kako-prepoznati-rizik-od-lavine.html Zanimljiv prikaz faktora po kojima možemo prepoznati delove zemljišta koja su sklonija proklizavanju snega. ]]>

Svake godine na hiljade skijaša i bordera širom sveta pogodi lavina, a za oko 200 njih taj susret sa ogromnomm masom snega ima fatalne posledice. Popularnost off-piste skijanja i bordovanja sve je veća, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Zato rizik od lavina raste iz godine u godinu.

Jedan od glavnih uzroka zbog koga ljubitelji zimskih sportova dolaze u kontakt sa lavinama je nedovoljna informisanost šta određene pojave na planini mogu da znače. Magazin Outside donosi zanimljivu priču o tome kako prepoznati potenijalno riskantne delove terena i na šta obratiti pažnju kada su u pitanju vetar, sunce i temperaturu, jer ovi faktori imaju i veliki uticaj na snežne površine.

1. Snežni nanosi

Vetar na vrhovima može da pomeri ogromne količine snega i stvori veoma opasnu gomilu, ovo se posebno odnosi na one delove snežnog pokrivača koje vetar na pojedinim mestima nanosi godinama.

2. „Kape“ od snega

 „Kape“ od snega na samim vrhovima jasno pokazuju preovlađujući pravac duvanja vetra. Na padini ispod “kape“ često ćete pronaći kohezivni sloj snega nanet vetrom. Jak vetar ili povišena temperatura može da dovede do toga da se „kapa“ otkine s vrha i prouzrokuje lavinu.

3. Skijanje po ivicama

Krajevi velikih stena, litice i velike strmine ponekad su veoma slabi i lako se odvaljuju. Zato skijanje njihovim ivicama nije baš najbolja ideja, posebno ako se vidi da je područje rizično.

4. Najčešći uzročnik je čovek

Najveći broj lavina izazivate upravo vi, poštovani čitaoci. Preko 90 odsto lavina izazvano je težinom onoga ko je na udaru snežne mase ili težinom nekog iz njegovog okruženja. 

5. Uticaj sunca

Sunce često utiče na konsolidaciju, stabilnost i čvrstinu snežnih površina, ali postoji i veoma negativan uticaj sunca, a to je stvaranje takozvanih snežnih kora, čijim otkidanjem veoma lako može da se izazive lavina.

6. Snežni kristali

Takozvane kristalne površine koje nastaju u hladnim i vedrim noćima su veoma nestabilne, jer ti kristali sneg čine rastresitijim, pa koliko god kore izgledale lepo i privlačno, znajte da je to mesto sa kojeg sneg može lako da krene niz strminu. 

7. Sigurnosne zone

Pre nego počnete da se spuštate terenom za koji sumnjaate da je rizičan, uočite potencijalne sigurne zone. Članovi grupe ne treba da se spuštaju svi zajedno, već da jedan obavezno posmatra ostale sa tog sigurnog metsa, kao što je neko uzvišenje, nekoliko zgusnutih stabala ili blaga padina na kojoj nema opasnosti od lavine.

8. Ugao

Prema istraživanjima lavine se najčešće dešavaju na terenu pod nagibom od 38 stepeni. Zapravo, najrizičnijee su strmine u rasponu od 35 do 45 stepeni. Na padinama s nagibom ispod 30 stepeni sneg veoma retko proklizava.

9. Mala pokreće veliku

Mala pločasta lavina sama po sebi nije opasna, ali može da bude okidač za pokretanje veće gomile snega. Zato ne shvatajte olako malo proklizavanje snega jer ono može da izazove lavinu.

10. Zamke na terenu

Ovde se radi po pojedinim delovima zemljišta koji mogu da pogoršaju posledice ukoliko neko bude zahvaćen lavinom. Konkavni delovi, takozvani „slivnici“ veoma su nezgodni jer se sneg na tom mesto gomila u većim količinama i obično dolazi do dubljeg zatrpavanja ljudi. Takođe, takvim kanalima prolazi i hladna voda koja izaziva hipotermiju.  

11. Malo drveće

Ukoliko na strmini primetite malo drveće koje ima izraženije grane niz padinu, to je verovatno znak da se radi o površini koja je veoma podožna prokizavanju snega.

12. Putevi

Ako dođe do odrona snega na neki od puteva, to je dodatna otežavajuća okolnost jer će otežati dolazak spasilačkim ekipama.

13.  Konveksne strmine

Strmine konveksnog oblika doprinose da sneg ima nešto drugačija svojstva nego na ravnim kosim površinama. Gravitacija čini svoje i konveksne padine su sklonije lavinama. 

14. Konkavne strmine

Za razliku od konveksnih, konkavne strmine imaju dračiji uticaj na snežnu površinu i čine je stabilnijom, pa je spuštanje takvim terenom sigurnije.

15. Ustaljene trase

Prilikom uspona najbolje je koristiti ustaljene trase, pa se treba kretati putem kojim je već neko prošao. Ukoliko to ne možete, pre nego što počnete uspon, procenite koja putanja ima najmanje rizičnih delova.

Foto: Bryan Christie Design

]]>
Thu, 5 Sep 2019 07:57:00 +0100 Freeski http://www.skijanje.com/blog/freeski/1160/kako-prepoznati-rizik-od-lavine.html
Intervju sa Bojanom Antunovićem (BootPro): Bootfitting http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/1795/intervju-sa-bojanom-antunovicem-bootpro-bootfitting.html Razgovarali smo o bootfittingu sa Bojanom Antunovićem, vlasnikom specijalizovane bootfitting radionice, BootPro. ]]>

Da li možeš da nam kažeš nešto o sebi?

- Poreklom sam iz Sarajeva i u skijanju kao profesiji ili primarnom zanimanju sam preko 20 godina. Dobar deo svoje ski karijere sam proveo u inostranstvu radeći prvo kao ski instruktor, a zatim i kao ski trener. Do pre sedam godina baza mi je bila Australija, u koju sam se doselio pre 20 godina, i gde sam radio u takmičarskom skijanju u jednom ski klubu. Iz porodičnih razloga odlučio sam da se vratim u Srbiju, mada i dalje radim na relaciji Australija-Srbija.

Kada i kako si počeo da se baviš bootfittingom?

- Bootfittingom se bavim preko 15 godina. Šta me je zaintrigiralo da krenem da se bavim bootfittingom? Pa bolovi u pancericama u kojima sam provodio i po 10 sati dnevno, i to iz dana u dan. Pošto sam radio u uslovima gde je velika vlaga, stopala su oticala u pancericama i zbog toga sam imao velikih problema. Tako sam počeo da se bavim problematikom bootfittinga. Završio sam bootfitting kurs u Americi na MasterFit univerzitetu, u trajanju od pola godine, i to nivo koji mi omogućava da obučavam druge bootfittere. Krenuo sam da radim sa specijalizovanim bootfitting servisima u Australiji kao MasterFit promoter, držeći MasterFit kurseve gde sam obučavao druge bootfittere. Paralelno sa ovim, radio sam i kao bootfitter u skijaškim prodavnicama na planinama u Australiji, kao jedan od prvih koji se tamo ozbiljno bavio ovim poslom.

Reci nam nešto o nastanku BootPro-a.

- U poslednjih 7 godina, od kada sam se vratio iz Australije, trudio sam se da ovde probudim ili podignem svest o uslugama bootfittinga, da skijaši ne moraju da “pate” u ski cipelama. Kao rezultat svih tih aktivnosti u prethodnim godinama došao je i BootPro, specijalizovani servis za pružanje bootfitting usluga. Duboko verujem da svi skijaši mogu da imaju dosta koristi od ovakvih usluga. BootPro je krenuo sa radom ove zime, a od januara meseca se nalazimo na Kopaoniku u hotelu Srebrnac. Usluge pružamo isključivo u unapred zakazanom terminu.

Koje usluge skijašima pruža BootPro?

- BootPro će pružati primarno uslugu prilagođavanja ski cipele (školjke cipele i unutrašnje čizme) po obliku stopala i potkolenice skijaša. To je ono što najviše treba skijašima i što predstavlja najveći problem kod njih. Naravno, u narednim sezonama ćemo verovatno krenuti i sa drugim bootfitting uslugama kao što je pravljenje uložaka, balansiranje cipela i sve ono što se može raditi na ski cipelama. Fokus je trenutno na rešavanju problema komfora i bolova u skijaškim cipelama, od prostog širenja i brušenja školjke cipele, modifikacije unutrašnje čizme do smanjivanja viška prostora u cipelama radi povećanja preciznosti.

Koje veštine treba da poseduje iskusan bootfitter?

- Kada pričamo o širenju cipele, treba znati koji metod odabrati u kojoj situaciji. Da li cipelu treba širiti (rastezati) ili brusiti? Postoje različite vrste plastike od kojih se prave cipele kao i mnogo načina kako se izlivaju cipele, pogotovo kod rekreativnih modela. Zatim, različiti delovi cipele imaju različitu tvrdoću. Sve to utiče na izbor metode i način širenja ski cipele. Kod takmičarskih cipela je situacija drugačija. Tu ima dosta “mesa”, pa se sa cipelom može raditi manje više sve. Medjutim, nije sve samo u zanatskom delu posla, širenju ili brušenju cipele. Jako je bitno iskustvo i da bootfitter suštinski poznaje skijanje kao sport. Poznavanje biomehanike ovog sporta, kao i skijaške tehnike je izuzetno važno. Kao i kod skijaške tehnike, reći ću samo da od stopala polazi sve. Pravilan odabir cipele za skijaše je takođe jedna od najbitnijih usluga koje bootfiter pruža korisnicima. Jednostavno, bootfitting nije prost zanat već je dosta kompleksan posao koji zahteva od bootfittera različita znanja i veštine.

Da li možeš da daš neki savet skijašima prilikom odabira i kupovine ski cipela?

- Prilikom kupovine, treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Prvo, cipele ne smeju da budu velike. Ako kupite preveliku cipelu, vi ste u problemu od prvog dana. Kako znati da je cipela odgovarajuća po veličini? Izvadim unutrašnju čizmu iz cipele, kako bi klijent bosom nogom ušao u školjku cipele, blago prstima dodirujući vrh cipele. Nakon toga, gledam koliko prostora ima u školjci, pogotovu od pete to kraja školjke. Generalno, kada pričamo o dužini cipele, ne bi smelo da ima više prostora od jednog do dva prsta maksimalno. Treba znati i da se ski cipele ne prave na pola broja, tako da na primer cipela u broju 26 i 26.5 je iste veličine. Proizvođači obično dodaju neku vrsu kartona ispod uloška kako bi popunili prostor u cipelama na pola broja. Takođe, bitno je da se model cipele uskladi sa širinom stopala. Generalno se modeli za bolje skijaše prave da budu tvrđi i uži, što je donekle paradoks jer je čest slučaj da dobri, fizički snažniji skijaši kojima trebaju tvrđe cipele, imaju šire stopalo. Na većini modela cipela stoji oznaka za širinu, takozvani “last width”. To je širina najšireg dela stopala (i ski cipele) izražena u milimetrima. Postoji još faktora koje treba uzeti u obzir prilikom odabira cipela, kao npr. kakav je položaj prstiju stopala u cipelama (pod uglom ili ravno).  Dolazimo i do tvrdoće cipele. To je mogućnost da skijaš povije cipelu ka napred i vrati je nazad dok skija ili stoji u njoj. Što teže povijate cipelu u napred to je tvrđi fleks indeks cipele. Prilikom odabira tvrdoće cipele, treba uzeti u obzir visinu i težinu skijaša, način na koji skija i ambicije u skijanju. Nije sve samo u skijaškom znanju. Jedna od zabluda je da je tvrda cipela automatski i neudobna. Ako se izabere pravilna (tvrda) cipela (prema svim ovim faktorima), uz eventualne modifikacije,  ona neće biti neudobna bez obzira na njenu veću tvrdoću. Kod odabira tvrdoće cipele, treba uzeti u obzir i skije na kojima skijamo. I za kraj, kod biranja cipele treba voditi računa i o tome gde skijamo, da li na stazi, van staze (po dubokom snegu) ili po hupserima.

Bojan Antunović

t: +381 66224664

e: bootpro.rs@gmail.com

fb: www.facebook.com/bootpro.rs/, instagram: www.instagram.com/bootpro.rs/

]]>
Wed, 16 Jan 2019 09:33:00 +0100 Ski Oprema http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/1795/intervju-sa-bojanom-antunovicem-bootpro-bootfitting.html
Osećajte se udobno dok skijate (BootPro custom ski boot fitting) http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/1790/osecajte-se-udobno-dok-skijate-bootpro-custom-ski-boot-fitting.html BootPro, specijalizovana boot fitting radionica, kreće sa radom u Srbiji. ]]>

Ljubitelji skijanja u Srbiji i regionu, ako ste nezadovoljni sa svojim postojećim ski pancericama, od ove zime (2018/19) možete posetiti specijalizovanu radionicu koja se bavi isključivo rešavanjem svih mogućih problema u ski pancericama, a sve u cilju stvaranja veće udobnosti i kontrole u istima! BootPro je specijalizovana “boot fitting” radionica koja svojim uslugama pospešuje udobnost i preciznost u postojećim ski cipelama.

Osnovni cilj specijalizovane "boot fitting" radionice je da stvori optimalnu udobnost u ski pancericama za Vaša stopala, što će omogućiti bezbednije skijanje i bolje rezultate, bez obzira na nivo skijaške tehnike, bilo da je reč o rekreativnom skijašu ili profesionalcu. Jedinstven koncept usluge i 20 godina internacionalnog iskustva u ovoj oblasti će Vam pomoći da maksimalno uživate u sportu koji volite.

Počev od januara 2019. godine, BootPro pruža “bootfitting usluge” u ski centru Kopaonik, u prostorijama hotela Srebrnac, isključivo u unapred zakazanom terminu. Za zakazivanje termina i dodatne informacije možete kontaktirati BootPro putem telefona, e-maila ili njihove zvanične facebook i instagram stranice.

Bojan Antunović

t: +381 66224664

e: bootpro.rs@gmail.com

fb: www.facebook.com/bootpro.rs/, instagram: www.instagram.com/bootpro.rs/

 

]]>
Tue, 11 Dec 2018 11:40:00 +0100 Ski Oprema http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/1790/osecajte-se-udobno-dok-skijate-bootpro-custom-ski-boot-fitting.html
Skijaš protiv drona - Ko je brži? (VIDEO) http://www.skijanje.com/blog/ski-takmicenja/1777/skijas-protiv-drona---ko-je-brzi-video.html Zanimljivo takmičenje između skijaša iz Svetskog kupa i drona na veleslalomskoj stazi. ]]>

Poznati francuski proizvođač zimske opreme, Salomon, došao je na originalnu ideju da organizuje takmičenje između skijaša iz Svetskog kupa i drona na veleslalomskoj stazi.

Na takmičenju održanom u američkom skijalištu Snowbird u Juti, oči u oči su se našli francuski skijaš Victor Muffat-Jeandet (osvajač bronzane medelje u kombinaciji na poslednjoj olimpijadi u Koreji) i dron, kojim je upravljao dvostruki svetski prvak Jordan Temkin.

Pogledajte ko je bio brži u paralel-veleslalom trci!

]]>
Tue, 13 Nov 2018 11:45:00 +0100 Takmičenja http://www.skijanje.com/blog/ski-takmicenja/1777/skijas-protiv-drona---ko-je-brzi-video.html
Skijanje u Iranu http://www.skijanje.com/blog/skijalista/1774/skijanje-u-iranu.html Umesto dobro poznatih skijališta u regionu i Alpima kako bi bilo probati nešto potpuno drugačije ove sezone? ]]>

Skijanje sigurno nije prva asocijacija kada se pomene Iran. Velika i moćna blisko-istočna zemlja, koja je prethodnih decenija često bila na lošem glasu, zbog ublažavanja međunarodnih sankcija počinje da se ponovo otvara ka spoljnom svetu i postaje interesantna opcija za egzotični skijaški odmor. Iran je ozbiljna planinska zemlja i u njoj se nalazi preko sto vrhova viših od 4,000 metara.

Iako ima ukupno 19 ski centara, najpoznatija su četiri skijališta: Dizin, Shemshak, Darbandsar i Tochal. Sva čine deo planinskog venca Alborz u severnom Iranu koji se proteže od granice sa Azerbejdžanom uz zapadnu i južnu obalu Kaspijskog mora. Prva tri centra se nalaze u središtu planinskog venca, severno od Teherana koji je udaljen stotinak kilometara, odnosno oko 2 sata vožnje, dok se Tochal nalazi u neposrednoj blizini glavnog grada.

Iranski ski centri dostižu visine veće od najviših skijališta u Alpima. Većina ih se nalazi na visinama od preko 2,000 metara, dok skijaški tereni dostižu visine od 3,600 metara i preko. Planinskim vencem Alborz dominira 5,610 metara visoki Damavand, najviši vrh Irana i najviši vulkan u Aziji. Suv vazduh koji dolazi iz pustinje čini da je sneg na padinama Alborza fantastičnog kvaliteta tj. suv i lagan što ga čini savršenim za skijanje i bordanje i to naročito van uređenih staza.  Zbog velike visine ski sezona traje prilično dugo, od novembra do početka maja.

Dizin je najveći ski centar u Iranu i udaljen je oko 70 km od Teherana. Izgrađen je tokom šezdesetih godina prošlog veka za vreme vladavine šaha Reze Pahlavija, ali je Islamska revolucija 1979. godine dosta usporila njegov razvoj. Postao je poznat i van Irana zbog fantastičnog kvaliteta snega, kao i po tome što spada u najviše ski centre na svetu. Veliki broj sunčanih dana tokom sezone, kao i fantastični pogledi na moćni Damavand takođe su nešto što privlači sve veći broj skijaša i bordera iz godine u godinu.

Skijaški tereni u Dizinu prostiru se na visinama od 2,700-3,600 metara nadmorske visine. Što se tiče infrastrukture, skijalište raspolaže sa 9 ski liftova, 3 sedežnice i 3 gondole. Ukupno postoje 23 ski staze, od čega je 5 zelenih, 7 plavih, 8 crvenih i 3 crne staze. Severna orijentacija staza uglavnom  garantuje sneg odličnog kvaliteta tokom cele sezone.

Dok broj uređenih ski staza nije preveliki, ono što čini Dizin posebno interesantnim su nepregledne mogućnosti za freeride i turno skijanje. Pored sjajnih terena za skijanje po dubokom snegu između staza, postoji i veliki broj off-piste ruta. U istočnom delu skijališta, jedna od poznatih ruta ide sa druge strane planine do malog sela Gajereh koje se nalazi na putu za Dizin. Zatim, zanimljiva je i varijanta koja se pruža od poslednje stanice gondole - može se stići turno skijama do ski centra Darbandsar. Postoji takođe i mogućnost za heli skijanje.

Kao što je pomenuto, pored Dizina u istoj oblasti nalaze se još dva centra, Shemshak i Darbandsar koji su dosta manji, ali se Darbandsar ističe po nešto modernijoj infrakstrukturi.

Tochal, četvrto poznatije iransko skijalište, nalazi se praktično u samom predgrađu Teherana. Tochal je ujedno i najviši ski centar u zemlji. Skijalište se prostire od 1,900 do čak 3,850 metara nadmorske visine i jedno je od omiljenih mesta za odmor stanovnika 15-milionskog glavnog grada Irana.

EST Adventure iz Beograda organizuje u martu 2019. godine skijanje u iranskom Dizinu, a program i uslovi putovanja se mogu naći na linku ispod. Više informacija o putovanju može se dobiti preko e-mail adrese info@estadventure.com

]]>
Fri, 2 Nov 2018 08:58:00 +0100 Skijališta http://www.skijanje.com/blog/skijalista/1774/skijanje-u-iranu.html
Head WC Rebels i.SL 2017/18 recenzija http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/1692/head-wc-rebels-i.sl-201718-recenzija.html Headova slalomska perjanica za napredne skijaše koji preferiraju kratke i srednje zavoje na tvrdim, uređenim stazama. ]]>

 

Testirana dužina Geometrija Ustupio na testiranje
165 cm 125-68-109 / 12,2

Markoni Sport, Tadeuša Košćuška 63, 11000 Beograd, Srbija, info@markonisport.sr

Headova perjanica, bar kada je u pitanju Worldcup Rebels serija, i.SL je drugi po "jačini" komercijalni model slalomskih skija austrijskog proizvođača. U pitanju je skija koja je vrlo popularna na ovim prostorima i izbor je mnogih skijaša koji preferiraju skijanje po tvrdim, uređenim stazama.

Head je popularnost svojih skija stekao ne samo zahvaljujući sjajnim rezultatima u Svetskom kupu, već i odličnim kvalitetom i performansama svojih modela. Konstantne i pomalo tradicionalne karakteristike su ono što prati većinu skija ovog proizvođača. Jednostavno, kod Heada nema mnogo iznenađenja (u pozitivnom smislu). Ono što se očekuje od određenog modela to se uglavnom i dobije.

Takva je situacija i sa Worldcup Rebels i.SL skijama. Izuzetno izbalansiran model koji vam daje odlične performanse u kratkim i srednjim zavojima na tvrdim, uređenim stazama, ali ne i na uštrb lakoće vodjena skije i njenog odličnog odziva.

Konstrukacija i tehnologije

Kada su u pitanju konstrukcija skije i primenjene tehnologije, ovde nema mnogo iznenađenja i promena u odnosu na prošlogodišnji model. Pored već proverene KERS tehnologije, ponovo je korišćen najlakši i najčvršći materijal na svetu - Grafin. Grafin omogućava veću torzionu tvrdoću skije sa jedne strane, ali u isto vreme čini skiju lakšom što doprinosi boljem odzivu i vođenju skije. Njegova upotreba omogućila je i bolju distribuciju materijala duž skije. Konkretno, korišćenjem Grafina, skija je nešto tanja u srednjem delu ispod veza, dok je nešto više materijala distribuirano u vrh i rep skije. To daje skiji bolji balans i veći kontakt sa snegom što prouzrokuje bolju kontrolu i stabilnost u zavojima. Naravno, tu je i Worldcup Sandwich Cap konstrukcija za preciznost i agilnost skije.

Ponašanje skije

Skiju smo testirali na Zermatt glečeru tokom avgusta meseca. Uslovi su varirali od tvrde, zaleđene staze u jutarnjim časovima, pa do mekanog i raskvašenog snega na kraju dana. Nije nam trebalo puno vremena kako bismo se privikli na skiju i našli balans.

Prvi utisak koji nas je iznenadio je težina skije. Nije preteška s obzirom da je reč o race modelu, čak bi rekli da spada u lakše modele u ovj kategoriji. Drugi pozitivan utisak je vodljivost ove skije. Iako dosta tvrda, skija se lako vozi, moguće je veoma lako i brzo prebacivanje težine sa kantne na kantnu u zavoju i to i pri manjim brzinama. Naravno, skija traži odličnu modernu tehniku i da je stalno na kantnama, što je i normalno za ovu klasu.

Ovogodišnji model deluje za nijansu tvrđe u poređenju sa prošlogodišnjim, zbog nešto promenjene i tvrđe ploče. Skija "na nogama" deluje lako, verovatno i zahvaljujući Grafin materijalu. Drveno jezgro i worldcup sendvič cap konstrukcija omogućavaju odličan osećaj na snegu kao i dobro držanje kantni. Ovo je skija koja vam daje osećaj stabilnosti, sigurnosti i samopouzdanja u kratkim i srednjim zavojima, što je i očekivano obzirom na geometriju i radijus skije.

Solidna za slalomsku skiju u mekanom i razrovanom snegu, ali ipak pretvrda za vožnju po hupserima i u dubokom snegu.

Možda energija i agilnost kod započinjanja zavoja nisu na najvišem nivou kao kod nekih konkurentskih modela drugih proizvođača, ali balans i konstantne performanse su ono što definitivno krasi Head WC Rebels i.SL skije. Skije za napredne skijaše (koji poseduju tehniku i fizičku spremnost) koji preferiraju kratke i srednje zavoje na tvrdim, uređenim stazama. Naravno, pre kupovine obavezno probati skiju.

]]>
Sat, 9 Dec 2017 14:25:00 +0100 Ski Oprema http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/1692/head-wc-rebels-i.sl-201718-recenzija.html
Kako odabrati prave ski naočare? http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/242/kako-odabrati-prave-ski-naocare.html Skijanje.com vam pomaže da odaberete pravi model i otkriva na šta da obratite pažnju prilikom kupovine. ]]>

Sigurno ste pročitali nekoliko članaka o tome kako izabrati skije ili pancerice, ali možda niti jedan o tome na šta obratiti pažnju kada kupujete skijaške naočare. Skijanje.com će pokušati da vam olakša izbor jer je ovaj deo opreme pomalo i zapostavljen, a verujte, bez kvalitetnih naočara skijanje ponekad može da se pretvori u noćnu moru. Nema sumnje, one predstavljaju neophodni deo opreme svakog ko je odlučio da stane na skije ili bord.

Zašto su naočare neophodne?

  • Na višim nadmorskim visinama atmosfera propušta više UV zraka, koji mogu da budu veoma opasni
  • Sunčeva svetlost je zbog snežne refleksije mnogo intezivnija i jača
  • Vetar može da izazove suze u vašim očima i da vam pomuti vid
  • Grančice od drveća mogu da vas povrede kada skijate kroz šumu
  • U uslovima snežnih padavina skijanje bez naočara je gotovo nemoguće
  • Kada je magla, određena stakla mogu da poboljšaju vidljivost

Stakla i ventilacija

U ovome leži najveća razlika između osnovnih modela naočara, koje su prilično jeftine i mogu da se kupe za dvadesetak evra, i onih čija je cena i deset puta veća.

Oblik stakala

Postoje dva osnovna oblika stakala – ravna i sferna.

RAVNA – Savijaju se oko vaših očiju i lica, ali ako pogledamo vertikalno (između nosa i čela), ona nisu zakrivljena. Naočare s ravnim staklom su jeftinije, služiće svrsi, ali takva stakla propuštaju više jakog svetla i smanjuju periferni vid.

SFERNA – Zaobljena su vodoravno i vertikalno. Ovakva stakla omogućuju bolji periferni vid, manje distorzije i zaslepljenosti, ali su skuplja.

Dupla stakla

Primena duplih stakala nije nikakva novost i ona se koriste neposredno nakon otkrića da magle mnogo manje od jednog stakla. Ako je prostor između njih dobro hermetički zatvoren, stvorena je termalna barijera koja ne dozvoljava direktan uticaj toplog i hladnog vazduha na stakla.

Kako izbeći maglenje?

Kada se topli vazduh (koji je iniciran tempereturom vašeg tela) sudari sa spoljašnjim, dolazi do kondenzacije i na staklima se stvara magla. Nove generacije skijaških naočara primenjuju nekoliko tehnologija, kako do ovoga ne bi došlo.

Sloj protiv magle - Naočare iz grupe srednjeg kvaliteta, pa do vrhunskih modela, imaju stakla kojima je u finalnoj obradi nanešena specijalna površina koja dodatno sprečava maglenje.

Ventilacija - Na gornjoj i donjoj strani naočara primetićete otvore (uglavnom prekrivene sunđerom), koji takođe sprečavaju kondenzaciju. Veći otvori su funkcionalniji, ali tada postoji rizik da vam u ekstrermnim klimatskim uslovima bude isuviše hladno.

Ventilatori - Verovali ili ne, neki top modeli imaju ugrađene male ventilatore na baterije koji potpuno eliminišu vlagu i maglu. Pomoću malog prekidača regulišete njihov rad.

Savet - Ako ne nosite kacigu (a mi mislimo da je neohodno da je imate), ne stavljajte vaše naočare na vrh glave. Isijavanje toplote iz tela i kape ide pravo u naočare koje tada magle.

UV zaštita

Postoje tri vrste UV zračenja – UVA, UVB i UVC. Naočare koje su deklarisane kao 100% UV zaštita, eliminišu sve tri. Srećom, takva protekcija je postala standard gotovo svih naočara koje kupujete u renomiranim prodavnicama. To je dobro jer previše sunca i UV zračenja može da dovede do oštećenja i zamora očiju, pa čak i pojave katarakte. Zapamtite, čak i kada je oblačno, UV zraci se odbijaju od snega.

Koju boju stakala odabrati?

Boja stakala služi za filtriranje i ističe određene boje vašeg vida. Naočare se danas proizvode sa širokom paletom raznih stakala. Neki modeli imaju ugrađena fotohromatska stakla, koja se sama prilagođavaju količini svetlosti, a ima i onih uz koje dobijate različita stakla koja sami možete da menjate. Količina svetlosti koja kroz stakla dolazi do vašeg oka zove se vidljiva transmisija svetlosti (VTS).

  • svetlija stakla imaju veći VTS i procenat svetlosti koji prodire je veći
  • tamnija stakla imaju niži VTS jer manje svetlosti stiže do vašeg oka

 

Postoje i tri vrste stakala koja takođe imaju funkciju da vas zaštite od preveike količine UV zračenja.

Sa efektom ogledala – spoljnje staklo je celo ili parcijalno urađeno tako da reflektuje određenu količinu svetlosti (od 10 do 50 % više od običnih).

Polarizujuća – takvi filteri redukuju odsjaj sunca na snegu ili vodi. Neki proizvođači, poput Smitha i Bollea, ugrađuju sloj filtera između dva dva tanka sloja stakala. Oakley koristi drugačiji metod, u kojem koristi tečni filter u kombinaciji sa materijalom od kojeg se izrađuju stakla.

Fotohromatska - kod nas se često kaže „foto-grej“. Ova stakla automatski određuju nivo zatamnjenosti, zavisno od jačine svetlosti, a posebno od UV zračenja. Na suncu naočare propuštaju najmanje svetlosti, dok su u zatvorenom prostoru, potpuno svetle.

Veličina i prilagođavanje

Naočare se za mlađe skijaše i bordere generalno proizvode u istoj veličini za oba pola. Međutim, za odrasle postoje modeli za žene i muškarce u različitim veličinama. Prilikom kupovine treba da obratite pažnju da li naočare odgovaraju vašem licu.

Većina okvira je izrađena od poliuretana, koji omogućava veliku savitljivost. Mekaniji su bolji kod niskih temperatura, a u svakoj deklaraciji ili opisu modela na internetu možete da pronađete i indeks savitljivosti.

Na šta još obratiti pažnju?

Kaciga - Danas su skoro sve ski naočare kompatibilne sa kacigama, ali nije loše prilikom kupovine poneti svoju kacigu i na licu mesta isprobati.

Traka za zatezanje - Uverite se da li je traka na naočarima dovoljno fleksibilna i da li može pravilno da se zategne oko vaše glave i kacige. Neki skuplji modeli naočara imaju podešavanja sa obe strane, dok pojedini dečiji uopšte nemaju sistem za prilagođavanje. Šire trake su uglavnom udobnije i sigurnije.

Sunđer - Sloj sunđera koji naleže na lice mora da bude dovoljno debeo da bi nošenje naočara bilo udobno, da je dobar izolator kako ne bi došlo do stvaranja magle.

Periferni vid - Generalno, sferna stakla omogućavaju bolji periferni vid od ravnih. Nešto veće naočare takođe pružaju mogućnost da vam je vidno polje šire. Idelno je da ono bude oko 180 stepeni.

Ski i naočare za vid - Ako nosite naočare za vid, potrebno je da izaberete model ski naočara koje su posebno dizajnirane. One obično imaju oznaku OTG (Over the Glass) i veće su od običnih kako ne bi vršile pritisak na vaše naočare za vid. 

Kako izbeći ogrebotine?

Ski naočare su prilično otporne na oštećenja, a, logično, stakla ipak zahtevaju određenu opreznost i negu.

  1. Najbolje je da kupite naočare sa staklima koja imaju sloj protiv ogrebotina.
  2. Uvek ih čuvajte u mekoj futroli koju obično dobijete uz naočare.
  3. Nikada ih ne odlažite na tvrdu podlogu staklom prema dole.
  4. Nemojte da ih sušite na radijatoru ili bilo kom izvoru toplote.
  5. Ne ostavljajte ih predugo na jakom suncu.

Ogrebotine koje nastanu prilikom korišćenja ne podležu garanciji, ali neki proizvođači omogućuju da kupite samo stakla za vaš model.

Čišćenje

Najpre pročitajte uputstvo jer neka sredstva za čišćenje mogu da upropaste stakla. Koristite preporučeno sredstvo za čišćenje i veoma meku krpu. Imajte na umu da papir i rukavice mogu da naprave manje ogrebotine. Ne dodirujte stakla prstima.

Kako ih nositi van staze?

Kada završite sa skijanjem najbolje je da naočare stavite u džep vaše jakne kako bi one ostale suve i bile ponovo spremne za korišćenje. Najbolje je da to bude spoljni džep jer u unutrašnjem zbog toplote tela mogu da zamagle. Proverite da u džepu nema tvrdih predmeta koji mogu da ih oštete. Najbolje je da ih stavite u mekanu futrolu.

Danas većina renomiranih proizvođača u svojoj paleti ima modele koji će sigurno zadovoljiti vaše potrebe. Kao i kod ostale opreme i ovde važi pravilo da su skuplji modeli kvalitetniji, ali ponekad je moguće pronaći dobar kompromis između cene i kvaliteta. Posebno na rasprodajama van sezone.

]]>
Thu, 30 Nov 2017 01:21:00 +0100 Ski Oprema http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/242/kako-odabrati-prave-ski-naocare.html
Haute Route – Najpoznatija ski tura na svetu http://www.skijanje.com/blog/freeski/90/haute-route-%E2%80%93-najpoznatija-ski-tura-na-svetu.html 180 kilometara duga tura koja povezuje dve prestonice skijanja i alpinizma, Chamonix u Francuskoj i Zermatt u Švajcarskoj. ]]>

Koncept skijaškog odmora i samo skijanje doživeli su značajne promene u poslednjih nekoliko decenija.  Gužve na stazama u poznatim ski centrima, čekanje u redovima na ski liftovima i u planinskim restoranima postali su uobičajena stvar. Zaljubljenici u neuređene terene se takmiče da prvi stignu do netaknutog snega i ta trka postaje sve stresnija. Skijanje je i dalje zabavno, ali sve manje ima veze sa uživanjem u planinskom miru i boravkom u divljini.

Zbog svega navedenog, sve veći broj skijaša avanturista se okreće turno skijanju. Turno skije se po izvesnim detaljima razlikuju u odnosu na klasične, pre svega po sintetičkim „kožama“ koje se lepe na donji deo skije kako bi omogućile kretanje uzbrdo bez proklizavanja. Ove skije su dosta lakše u odnosu na obične, zadnji deo veza može da se podigne, a sve to u cilju olakšanog kretanja po ravnom i uzbrdo. Pri spuštanju, turno skije se ponašaju kao i svake druge, klasične skije.

Uz mogućnost neometanog kretanja uzbrdo i nizbrdo nestaje potreba za ski liftovima tako da turno skijaši mogu da se upute gde god žele. Međutim, od prvog koraka koji naprave na ovim skijama, oni počinju da slušaju priče o jednoj legendarnoj ski turi, najpoznatijoj od svih. Haute Route, prvi put uspešno izvedena na skijama 1911. godine, povezuje dva mitska mesta, dve prestonice skijanja i alpinizma, Chamonix u Francuskoj i Zermatt u Švajcarskoj. Ona počinje u senci najvišeg vrha Evrope Mont Blanc-a, a završava se na obroncima najupečatljivijeg i najslikanijeg evropskog vrha, čuvenog Matterhorna.

180 km dugu turu kroz najimpresivniji deo Alpa moguće je preći na nekoliko načina, tako da Haute Route obuhvata više lakših i težih varijanti. Za bilo koju od njih potrebna je izuzetna fizička i psihička izdržljivost, kao i izvesno iskustvo i poznavanje skijanja i ponašanja u planini van uređenih skijaških terena.  Koliko je Haute Route ozbiljan izazov govori i podatak da samo polovina od ukupnog broja ljudi koji je započne uspe da je završi. Za vreme šestodnevnog putovanja kroz belu nedođiju, skijaši posle višečasovnog pešačenja i skijanja noće u planinarskim domovima smeštenim na najneverovatnijim lokacijama, na visinama od preko 3,000 metara. Mesto u ovim domovima mora se rezervisati nedeljama unapred jer je prostora malo, a posetilaca mnogo. Ukoliko putnik odustane od noćenja u domu, rezervacija se mora otkazati jer će domaćini pomisliti da se skijašu ili planinaru nešto dogodilo, pa će za njim organizovati potragu.

Sama skijaška tura traje šest dana, međutim, skijaši obično u Chamonix dolaze tri dana ranije radi aklimatizacije i prolaska obuke sa vodičima. Da bi se uopšte krenulo na Haute Route potrebne su povoljne vremenske prilike i dobri snežni uslovi. Zbog toga većina grupa kreće u ovu pustolovinu u drugoj polovini marta i tokom aprila. Zbog ozbiljnosti poduhvata i opasnosti koje vrebaju na putu, za uspešno prelaženje ture neophodno je angažovanje profesionalnog vodiča. Posebnu opasnost na ovom putu predstavljaju loše vreme, lavine i pukotine u glečerima. U Chamonix-u i okolini postoji veliki broj obučenih vodiča koje skijaši mogu angažovati za odlazak na Haute Route. Troškovi aklimatizacionog boravka u Chamonix-u, usluga vodiča, ishrane, iznajmiljivanja opreme, boravka u planinarskim domovima i transfera iz Zermatta nazad za Chamonix iznose oko 1500 Eura po osobi.

Kao što smo pomenuli, Haute Route uključuje više varijanti. Ovde ćemo navesti nekoliko najpoznatijih.

Klasična varijanta

Zimska originalna varijanta Haute Route uključuje duge uspone i planinarenje sa cepinima i kramponima.

  • Dan 1: Selo Argentiere u Francuskoj, preko prevoja Col du Chardonnet i Fenêtre du Saleina do planinarskog doma Trient.
  • Dan 2: Champex-Lac preko Val d'Arpette. Bus ili taksi do Bourg-Saint-Pierre-a.
  • Dan 3: Dugačak uspon do Valsorey planinarskog doma na ramenu vrha Grand Combin.
  • Dan 4: Put preko Plateau du Couloir, a zatim silazak preko glečera Mont Durand do planinarskog doma Chanrion.
  • Dan 5: Dugačak uspon uz glečer Ottema do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 6: Put do  Zermatt-a preko prevoja Col de l'Evêque, Col du Mont Brulé i Col de Valpelline, a zatim dug spust ispod ramena Matterhorn-a i Dent d'Herens-a.
  • Dan 7: Opcionalni produžetak rute  do Saas-Fee-a preko Adler Pass-a.

Verbier varijanta

Najpopularnija ruta sa najčistijom skijaškom linijom.

  • Dan 1: Selo Argentière u Francuskoj preko prevoja Col du Chardonnet i Fenêtre du Saleina do planinarskog doma Trient.
  • Dan 2: Champex-Lac preko Val d'Arpette. Bus ili taksi do Verbier-a i planinarskog doma Mont Fort.
  • Dan 3: Preko Rosablanche do planinarskog doma Prafleuri.
  • Dan 4: Oko Dixence rezervoara i uspon do planinarskog doma Dix.
  • Dan 5: Preko Pigne d'Arolla do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 6: Put do  Zermatt-a preko prevoja Col de l'Evêque, Col du Mont Brulé i Col de Valpelline, a zatim dug spust ispod ramena Matterhorn-a i Dent d'Herens-a.
  • Dan 7: Opcionalni produžetak rute  do Saas-Fee-a preko Adler Pass-a.

 

Grande Lui varijanta

Duža, teža i više tehnička varijanta koja eliminiše deo puta koji se mora preći busom ili taksijem  u Klasičnoj i Verbier varijanti.

  • Dan 1: Selo Argentiere u Francuskoj, preko prevoja Col du Chardonnet i Fenêtre du Saleina do planinarskog doma Trient ili spuštanje u Bivouac Dorés.
  • Dan 2: Preko vrha Grande Lui kroz prevoj Col du Saleina ili oko njega preko Swiss Three Cols a zatim dugačak spust do sela La Fouly.
  • Dan 3: Uspon do Val Ferret pa zatim prelaz  do Grand St. Bernard Hospice.
  • Dan 4: Spuštanje do Super St. Bernard pa zatim prelaz preko “ramena” vrha Mont Vélan do planinarsko g doma Velan.
  • Dan 5: Uspon na Grand Combin pa zatim prelaz preko Plateau du Couloir, pa zatim spuštanje niz Glacier du Mont Durand do planinarskog doma Chanrion.
  • Dan 6:  Dugačak, ne-tehnički uspon na Otemma glečer ili strmiji uspon preko Les Portons do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 7: Put do Zermatt-a preko prevoja Col de l'Evêque, Col du Mont Brulé i Col de Valpelline, a zatim dugo spuštanje ispod ramena Matterhorn-a i Dent d'Herens-a.
  • Dan 8: Opcioni produžetak rute do Saas-Fee-a preko Adler Pass-a.

 

Haute Route u suprotnom smeru, od Zermatt-a do Chamonix-a

  • Dan 1: Put od Zermatt-a ispod Matterhorn-a do planinarskog doma Schonbiel.
  • Dan 2: Preko prevoja Col de Valpelline  dolazak do planinarskog doma Bertol.
  • Dan 3: Prelazak preko prevoja Col Collon do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 4: Prelazak preko vrha Pigne d'Arolla i silazak niz Les Portons do planinarskog doma Chanrion.
  • Dan 5: Prelazak preko Otemma glečera, uspon i prelazak u dolinu Aosta.  Autostopom do La Palud-a.
  • Dan 6: Uspon ski liftom do Vallée Blanche-a. Spuštanje do Montenvers-a, a zatim skijanje ili silazak vozom u Chamonix.
]]>
Wed, 22 Nov 2017 10:43:00 +0100 Freeski http://www.skijanje.com/blog/freeski/90/haute-route-%E2%80%93-najpoznatija-ski-tura-na-svetu.html
Skijalište St. Anton - Lech - Zuers http://www.skijanje.com/blog/skijalista/1082/skijaliste-st.-anton---lech---zuers.html St. Anton, Lech i Zuers su tri skijaška mesta smeštena na krajnjem zapadu Austrije i čine jedinstvenu skijašku regiju Arlberg za koju važi isti ski pass. ]]>

St. Anton, Lech i Zuers su tri skijaška mesta smeštena na krajnjem zapadu Austrije. Sredina skijaške regije u kojoj su smeštena ova mesta predstavlja granicu između pokrajina Tirol i Voralarlberg. Zajedno, ova mesta čine jedinstvenu skijašku regiju Arlberg, koja predstavlja najveću povezanu ski oblast u Austriji sa ukupno 305 km staza.

St. Anton je najveće mesto u regiji i do njega se prvo stiže kada se siđe sa autoputa za Bregenz. Gradić se nalazi na 1.304m nadmorske visine i poznat je kao austrijska kolevka skijanja. U St. Antonu se skijanje prvi put pominje početkom 20. veka, a ovaj gradić je i sedište čuvenog Arlberg ski kluba, jednog od najstarijih na svetu. Članstvo u ovom ski klubu je stvar prestiža, a među članovima se nalazi veliki broj bivših i sadašnjih profesionalnih skijaša, javnih ličnosti itd.

St. Anton je dosta živo mesto i iz ovog razloga u glavnom ga posećuje nešto mlađa klijentela koja je pored odličnog skijanja željna i dobrog provoda. U gradu postoji veliki broj izuzetno dobro opremljenih prodavnica sportske opreme i garderobe, restorana, barova i noćnih klubova. Najveći deo ugostiteljske ponude nalazi se u glavnoj pešačkoj ulici koja se proteže skoro celom dužinom mesta, kao i u podnožju ski staza oko Galzig gondole.

Sa druge strane, mirni i ušuškani Lech i Zuers su sušta suprotnost živahnom St. Antonu. Ova dva mesta su smeštena na kraju doline i oko 20 km su udaljena od St. Antona. Put do njih je pravi planinski, prepun uspona i vodi preko prevoja Arlbergpass i Flexenpass.

Mirnoća i izolovanost Lecha i Zuersa uticali su na karakter klijentele koja ih posećuje. Ova dva mesta važe za elitna i ekskluzivna, pa su njihovi česti gosti članovi evropskih kraljevskih porodica, poznate ličnosti i poslovni ljudi – sve u svemu nešto starija klijentela dubljeg džepa.

Lech i Zuers vrve od ekskluzivnih hotela, ali pored smeštajnih kapaciteta najviše kategorije nekih drugih sadržaja po gradu ima malo. Restorani se nalaze u glavnom u okviru hotela, a pored njih tu je svega nekoliko prodavnica i barova. Najpoznatija prodavnica ekskluzivne sportske opreme je čuveni Strolz koji se prostire na nekoliko spratova i nalazi se u samom centru mesta. Strolz je brend koji je slavu stekao još pre skoro pola veka izradom kvalitetnih, ručno rađenih skijaških cipela po meri, koje su i danas vrlo popularne i prilično skupe.

Između St. Antona i Lecha i Zuersa nalaze se još dva manja mesta, Stuben i St. Christoph. Stuben je malo selo  sa svega nekoliko kuća, dok je St. Christoph hotelsko naselje na prevoju Arlbergpass u kome se nalazi čuvena austrijska skijaška akademija.

St. Anton je od Beograda udaljen 1308 km, a Lech i Zuers nekih 20 km više. Do ski regije Arlberg stiže se autoputem preko Zagreba, Ljubljane i tunela Karavanke posle kojeg se ulazi u Austriju. Nastavlja se autoputem preko Salzburga i Innsbrucka. Kada se prođe Innsbruck, prati se pravac za Bregenz, pre koga se isključuje sa puta za dolinu Arlberg. Druga varijanta puta ide preko Budimpešte i Beča i duža je stotinak kilometara, ali se sve vreme ide autoputem i uštedi se na putarinama u odnosu na put preko Hrvatske i Slovenije.

Skijalište

Ski Arlberg je najveća povezana skijaška regija u Austriji. St. Anton sa Lechom i Zuersom je povezan ski liftovima i stazama, ali između ova tri mesta takođe postoji i dobro organizovana mreža ski buseva. Za celu regiju važi jedan ski pass.

Ski Arlberg regija ima deklarisanih 305 km skijaških staza, a čine je mesta St. Anton, Stuben, St. Christoph, Kloesterle, Zuers i Lech. Od sezone 2013/14 Lech je povezan sa ski centrom Wart-Schroecken što je dodatno povećalo kilometražu staza na kojima može da se skija.

Cena ski passa je nešto viša u odnosu na ostale austrijske ski centre. Šestodnedni ski pass u najvišoj sezoni košta 275 eura. Na početku sezone - od otvaranja pa do 22. decembra, kao i u periodu nakon 3. aprila, šestodnevna ski karta iznosi 237 eura.

Skijalište se prostire na nadmorskoj visini od 1.304m do 2.811m. Cela regija raspolaža izuzetno modernom skijaškom infrastrukturom i ukupno ima 88 ski liftova. Od toga je 14 gondola, 46 sedežnica i 28 vučnica. Iako cela regija gotovo nikada nema problema sa količinom snega i sezona traje prilično dugo, skoro celo skijaško područje (95%) je prekriveno sistemom za veštačko osnežavanje.

Skijaški tereni se u St. Antonu nalaze sa obe strane mesta. Glavni deo skijališta koji počinje od velike gondole Galzigbahn i kasnije se nadovezuje na gondole Valluga 1 i 2, u glavnom ne ostavlja preteran utisak na ljubitelje uređenog skijanja. Staze su uglavnom crne, uske i zaleđene, a i prilična je gužva. Sa vrha Valluge 1 u pravcu ka St. Christophu i Stubenu staze su dosta bolje, šire i uređenije.

Za uređeno skijanje u samom St. Antonu mnogo je bolja kontra strana, tj. brdo Rendl koje je potpuno nepravedno zanemareno. Nekoliko odličnih crvenih staza koje opslužuje brza gondola i četvorosedi, fantastične mogućnosti za off-piste i jako malo skijaša čine Rendl možda i najboljim delom skijaških terena u St. Antonu.

Stuben je takođe odličan, kako za uređeno skijanje, tako i za off-piste. Zbog relativne zabačenosti i nešto starijih žica ovde obično skija manji broj skijaša. Jedina mana mu je što je veći deo staza konstantno u senci, što baš i nije prijatno na starim žicama koje dugo putuju do vrha, posebno kada su niske temperature. U sezoni 2016/17 Stuben je dobio dve nove gondole, Albonabahn II i Flexenbahn koje će svakako povećati atraktivnost Stubena za skijanje. Posebno je značajna Flexebahn gondola jer je ona povezala Stuben (a samim tim i St. Anton) sa Zuersom i Lechom.

Skijanje po uređenim stazama i nije nešto po čemu je St. Anton prevashodno poznat. Ono što ovo mesto, pa i celu regiju izdvaja od ostalih skijališta su nepregledne mogućnosti za vožnju po dubokom snegu. Ukupno površina terena za off–piste iznosi oko 200 km.

Problem je u tome što većina skijaša u ovaj deo Austrije dolazi upravo zbog dubokog snega, tako da čim padne svež sneg, sve dostupne površine ubrzo budu izvožene. Naravno, ko želi uvek može uzeti vodiča koji će ga odvesti na neke manje poznate i pristupačne terene gde je još uvek ostalo netaknutog celca.

Iako su mnogi tereni za vožnju po dubokom snegu lako dostupni sa uređenih staza, skijašima se preporučuje oprez jer je cela regija izrazito podložna lavinama. Oni koji se odvaže da krenu u avanture po netaknutim snežnim prostranstvima moraju obavezno da sa sobom nose zaštitnu opremu kao što su ABS ranac, predajnik za lavine, lopata itd.

Jedna od legendarnih off-piste ruta, po kojoj je St. Anton poznat među freeriderima, je ruta koja vodi sa druge strane vrha Valluga ka ski centru Zuers. Do njenog početka se stiže gondolom Valluga II. Ova ruta se ipak preporučuje iskusnijim freeriderima, a i neophodna je pratnja vodiča.

Za razliku od St. Antona koji u glavnom privlači bolje skijaše, Lech i Zuers, sa svojim plavim i crvenim stazama pružaju više mogućnosti srednjim skijašima i početnicima. U Zuersu se skijaški tereni pružaju sa obe strane naselja do visine od oko 2,500 m. Staze su uglavnom plave i crvene, duge, široke i jako dobro pripremljene. Sve rečeno važi i za uređeno skijanje u Lechu, gde će početnici posebno uživati u delu skijališta Oberlech.

Gužve nema previše, čini se da je kao i u većini drugih mondenskih centara koncentracija ljudi veća u spa centrima luksuznih hotela nego na skijaškim stazama. Lech i Zuers pored toga imaju i posebnu politiku prodaje ski passova koju obustavljaju kada broj prodatih dnevnih ski karata pređe određeni broj.

Iako sama ski regija Arlberg pruža mnoštvo mogućnosti za raznovrstan celonedeljni skijaški odmor, ukoliko ostane vremena može se otići i na jednodnevni izlet u Ischgl koji je od Arlberga udaljen četrdesetak kilometara.

Smeštaj

Cene smeštaja su, kao u ostalom i drugih stvari, u ovom delu Austrije za 20-30% više u odnosu na druga skijališta u ovoj zemlji. Ne treba pominjati da su cene noćenja najviše u ekskluzivnim Lechu i Zuersu kojima dominiraju luksuzni hoteli od 4 i 5 zvezdica.

U St. Antonu pored velikog broja hotela, postoji i pristojan izbor privatnog smeštaja, ali će se retko gde naći noćenje jeftinije od 30 eura po osobi. Za jeftiniju varijantu smeštaja  treba tražiti malo dalje od centra i rezervisati na vreme. Takođe, ko ne želi da potroši previše novca na smeštaj može ga potražiti u  St. Jakobu, malom mestu koje se nalazi na 3 km pre ulaza u St. Anton.

Restorani, barovi, après-ski

Ako postoji neka druga poznata karakteristika St. Antona pored odličnog off-piste skijanja onda je to dobar provod. Za St. Anton se bez preterivanja može reći da predstavlja austrijsku prestonicu après-skija.

Već kultni status za provod posle skijanja stekli su barovi Mooserwirt i Krazy Kangaruh u kojima se u popodnevnim satima okupi i po nekoliko hiljada ljudi. Ovda dva bara nalaze se na ski stazi neposredno iznad početne stanice gondole Galzigbahn. Mooserwirt već godinama drži rekord kao bar koji dnevno proda najveću količinu piva u Austriji. Ništa manje bučan i živ nije ni après-ski bar Heustadl koji se nalazi malo iznad pomenuta dva bara.

I provod u samom gradu je dosta živ, glavna ulica vrvi od restorana i kafića. Veliki broj après-ski barova služi i hranu, ali su cene u njima nešto više u odnosu na “obične” restorane. U skladu sa posetiocima koji dolaze iz velikog broja zemalja, restorani nude priličan izbor različitih nacionalnih kuhinja od tradicionalne austrijske do italijanske, španske, indijske, tajlandske itd. Popularni su Museum, Kandahar, Pomodoro, Bodega, Hazienda itd.

Za izlazak uveče popularan je Bobo’s koji je ujedno bar i noćni klub, a služi i ukusnu meksičku hranu. Pored toga tu su Piccadilly’s, Bar Cuba itd. Za nešto mirniju varijantu i pivo, simpatičan je Dorfstub’n, koji ima i poseban deo sa restoranom.

Lech i Zuers, okrenuti starijoj i imućnojoj klijenteli, gotovo i da nemaju noćni život. Mali barovi za kafu preko dana i restorani u okviru luksuznih hotela su otprilike sve od ugostiteljske ponude u samim mestima. Ovaj deo skijališta može se pohvaliti veoma prijatnim i lepo uređenim restoranima na skijaškim stazama.

]]>
Mon, 20 Nov 2017 00:05:00 +0100 Skijališta http://www.skijanje.com/blog/skijalista/1082/skijaliste-st.-anton---lech---zuers.html
Najbolji ski centri u kojima nema gužve http://www.skijanje.com/blog/skijalista/164/najbolji-ski-centri-u-kojima-nema-guzve.html Predstavljamo vam neke od opcija za skijaški odmor bez gužve na stazama i čekanja u redovima na ski liftovima. ]]>

Ski centri u kojima nema mnogo turista omogućavaju manje čekanja u redovima, a više vremena provedenog na ski stazama. Na ovakvim mestima početnici mogu da bruse svoju tehniku i grade samopouzdanje, dok iskusniji skijaši mogu da testiraju svoje sposobnosti do maksimuma, kao i da uživaju u netaknutom dubokom snegu. Ukupno gledano, manje posećeni ski centri često se mogu pohvaliti opuštenijom i mirnijom atmosferom što su kvaliteti koje često traže porodice sa decom i zaljubljeni parovi.

Ski centre smo podelili prema prema kategorijama skijaša, izdvajajući najbolje za svaku grupu.

Freerideri i iskusniji skijaši

Ski oblast Monterosa u Italiji je relativno nepoznata, iako obuhvata oko 180 km skijaških staza. Gužve ima nešto više za vikend i u vreme praznika, dok su radnim danima staze skoro potpuno prazne. Monterosu čine tri glavna sela Champoluc, Alagna i Gressoney, a ski oblast se proteže kroz tri različite doline na visini od 1220-3550m. Veći deo terena je infrastrukturno nerazvijen, tako da oblast nudi fantastične uslove za freeride, a heli skijanje je takođe moguće. Alagna je raj za off-piste fanatike, dok su Champoluc i Gressoney prikladniji za porodice sa decom i početnike.

Krippenstein (600-2,100m) se nalazi u gornjoj Austriji, na Dachstein platou. Nudi oko 11 km dobro uređenih staza na kojima nema gužve, a sneg je zagarantovan zbog Dachstein glečera. Uređene staze su skoro potpuno prazne, s obzirom da je Krippenstein meka za freeride tako da skijaši koji dolaze ovde u glavnom voze samo dubok sneg. Ljubitelji dubokog snega bi obavezno trebalo da posete ovo mesto koje postaje svetski poznato po svojih 30 km off-piste ruta i 1,500 m visinske razlike. Odgovarajući ski pas omogućuje posetiocima da skijaju i u obližnjim skijalištima Abtenau, Annaberg, Gosau, Katrinalm-Bad Ischgl, Obertraun/Dachstein i Russbach.

Početni/srednji nivo

Leogang ((800-2096m) nije naširoko poznat kao njegovi veći susedi Saalbach i Hinterglemm na zapadu. Leogang je povezan sa Saalbachom i Hinterglemmom i zajedno čine ski oblast koja ima oko 200 km staza. Zbog popularnosti Saalbacha, staze u Leogangu su praznije, a vanpansionska potrošnja jeftinija. Veliki izbor dugih, blagih staza, Leogang čini savršenom destinacijom za početnike i skijaše srednjeg nivoa znanja. Čak će i eksperti naći nešto za sebe, s obzirom da u Leogangu postoji i nekoliko crnih staza, staza sa hupserima kao i Nitro Fun snow park.

Pra Loup (1,500-2,500m) u Francuskoj sastoji se od dva sela – Pra Loup 1500 i Pra Loup 1600. Stranci retko posećuju ovo skijalište, tako da većinu turista čine francuske porodice. Ski staze su naročito pogodne za početnike i srednje skijaše. Idilični pejzaži variraju od staza okruženih šumom do divljih off-piste terena. Skijalište nudi dobar izbor smeštaja, barova, prodavnica, noćnih klubova i drugih sadržaja.

Porodično skijanje

Melchsee-Frutte, smešten na obali jezera, je ski centar potpuno nepoznat van Švajcarske. Sastoji se od dve ski oblasti – Balmeregghorn i Erzegg sa 32 km staza. Ovo skijalište posebno odgovara porodicama sa decom zbog centra mesta u kome nema automobilskog saobraćaja. I same staze su kao stvorene za decu, okupane suncem uz bezbroj sadržaja za pun užitak najmlađih skijaša. Za ekstremnije skijaše tu je nekoliko strmijih staza i snow park.

Obergurgl je malo, tradicionalno austrijsko selo u čijem centru takođe nema automobilskog saobraćaja. Porodicama i početnicima će se dopasti ski liftovi koji su lako dostupni iz mesta (nalaze se na oba kraja sela), prilična sigurnost da će snega biti tokom cele zime, kao i ski škole sa dobrom reputacijom. Deca do 3 godine mogu da se pridruže Bobo ski obdaništu, dok ona starija mogu da se uključe u dečije ski škole.

Mondenska skijališta – prazne staze

Zurs (1716-2450m) zajedno sa Lech-om čini najekskluzivniju ski oblast u Austriji. Na stazama gotovo da nikada nema gužve jer bogata klijentela ima preča posla od skijanja. Staze su blaže u odnosu na obližnji St. Anton tako da su idealne za početnike i porodice sa decom. Obavezno treba posetiti White Ring kružnu turu koja skijaše vodi oko Zurs-a, Lech-a i Oberlech-a. Kažu da je to najbolje čuvana tajna ove oblasti koja nudi fantastične mogućnosti za freeride i netaknut dubok sneg. Lech i Zurs su poznati po svojim ekskluzivnim hotelima i bogatoj i slavnoj klijenteli, ali nisu uštogljeni kao St. Moritz i Courchevel. Lech je godinama biran za najlepše selo u Austriji, a bio je omiljeno skijalište britanske princeze Diane.

Za Cortinu d’Ampezzo, najekskluzivnije italijansko skijalište, karakteristična je izvesna disproporcija. Dok je mesto prepuno turista, skijaške staze su često prazne. Razlog za to je verovatno činjenica da bogata klijentela vreme radije provodi u kupovini i na dugačkim ručkovima nego na skijanju. Cortina nudi 140 km skijaških staza sa odličnim terenom za sve nivoe skijaškog znanja. Ovo skijalište je deo ogromnog područja pokrivenog jednim ski pasom – Dolomiti Superski sa 1,220 km skijaških staza. Ovaj ski centar predstavlja izuzetak od pravila da prazne ski staze obično znače i nepostojanje noćnog života – uveče je mesto vrlo živo sa velikim izborom ekskluzivnih restorana i noćnih klubova.

]]>
Fri, 17 Nov 2017 09:37:00 +0100 Skijališta http://www.skijanje.com/blog/skijalista/164/najbolji-ski-centri-u-kojima-nema-guzve.html
Deset najneobičnijih mesta za skijanje http://www.skijanje.com/blog/skijalista/670/deset-najneobicnijih-mesta-za-skijanje.html Pogledajte neke od najneobičnijih svetskih destinacija za skijaški odmor. ]]>

Čak su i ljudi koji nikada nisu stali na ski stazu čuli za neke od najpoznatijih svetskih ski centara kao što su Vail, Aspen, Val d’Isere, Val Thorens, Verbier itd. Ova mesta su popularna sa razlogom – uslovi za alpsko skijanje su odlični, a skijaši i borderi mogu da uživaju u velikom broju staza različite težine.

Naravno da ima i manje poznatih ski centara od onih koje smo naveli, a postoje i mesta na čiji pomen niko ne bi ni pomislio na sneg i skijanje. Ipak, i na nekim takvim mestima je skijanje moguće, pa pogledajte gde i kako.

Mauna Kea, Veliko ostrvo, Havaji

Visok skoro 4,300 metara iznad nivoa mora, ovaj vulkanski vrh na Havajima s vremena na vreme bude prekriven snegom koji privlači skijaše i bordere entuzijaste. Kako ski centar u pravom smislu reči ovde ne postoji, niti ima ski liftova i tabača, Mauna Kea teško može da prođe kao idealno mesto za početnike ili ljude koji na svom skijaškom odmoru žele ski-in-ski-out pristup stazi i večernje brčkanje u jacuzziju.

Sneg je moguć u bilo koje doba godine, ali značajnije padavine zahvataju Mauna Kea uglavnom između decembra i februara. Ima li boljeg  apres-skija od uživanja u nekom tropskom baru na obali okeana sa koktelom u ruci?

Planinski venac Atlas, Maroko

Venac Atlas se nalazi u Maroku, na ivici pustinje Sahare i izdiže se do visine od skoro 4,000 metara. Mali ski centar Mischliffen može da posluži kao odredište za jednodnevni izlet iz popularnog turističkog grada Feza. Sa nekoliko staza koje su pogodne za skijanje i bazičnom infrastrukturom, ovo skijalište sigurno ne može da se poredi sa švajcarskim Alpima, ali ovde gužve gotovo da nema i skijaši mogu da uživaju u pogledu na prelepe planinske predele.

Oukaimeden, blizu Marakeša, je još jedna opcija za skijanje u Maroku. Ovo skijalište ima pristojnu infrastrukturu sa nekoliko sedežnica i hotela. Uz skoro 20 kilometara uređenih staza, postoje i pristojne mogućnosti za off-piste. Ski sezona na Atlasu je na vrhuncu u januaru i početkom februara.

Ski Dubai

Kada prvi put čujete za skijalište u Dubaiju, verovatno mislite da to ima nekakve veze sa spuštanjem na dasci po čuvenim dinama u pustinji arapskog poluostrva. Međutim, Ski Dubai je veštačko skijalište napravljeno u zatvorenom prostoru koje raspolaže sa pet skijaških staza i omogućava i brojne druge sadržaje na snegu.

Veštački sneg se pravi tokom cele godine, tako da posetioci mogu da skijaju 365 dana u godini, iako ovom centru nedostaju planinski pejzaži, a staze su prekratke da bi zadovoljile ozbiljnije skijaše. Zid za penjanje i akva park upotpunjuju sadržaje ovog mesta.

Grčka

Poznata po maslinjacima, uzou, antičkim ruševinama i sunčanim, idiličnim ostrvima, Grčka baš i ne pada prvo na pamet zaljubljenicima u zimu i skijanje. Međutim, ova zemlja ima nekoliko malih, ali interesantnih ski centara. Lokalno stanovništvo najčešće skija na Parnassosu koji se izdiže do visine od 1,500 metara. Ski sezona zna da potraje i do kraja marta.

Ski staze okružene četinarskom šumom kao i pogled na Korintski zaliv, čine Parnassos ski centrom sa prelepom atmosferom. Sa desetak staza i ski liftova ovo je mali ski centar po zapadno-evropskim standardima . Niske cene, staze bez gužve kao i blizina drugih atrakcija po kojima je Grčka prevashodno poznata čine Parnassos mestom vrednim posete za skijaše koji se zateknu u ovom delu Evrope.

Iran

Ova zemlja sigurno ne asocira prvenstveno na skijanje, ali planinski, severni delovi zemlje vrve od mogućnosti za zimske sportove. Iako infrastruktura u iranskim ski centrima ne može da se poredi sa evropskim standardima, obaviće posao, i na mestima kao što je Shemsak skijaši će moći da uživaju na uređenim stazama i da skijaju off-piste kroz netaknuti dubok sneg.

Lokalni skijaši retko izlaze sa uređenih staza, tako da je Iran jedno od najboljih mesta na svetu na kome iskusni skijaši imaju na raspolaganju veliki broj ruta za vožnju po dubokom snegu po kome niko pre njih nije prošao. Ski centar Dizin, koji se takođe nalazi u severnom delu Irana, je nešto popularnije odredište i gužve su nešto veće.

Lesoto

Lesoto je sićušno afričko kraljevstvo, koje je u potpunosti okruženo Južnom Afrikom. Zemlja je planinska i najviši vrhovi su pokriveni snegom za vreme zime na Južnoj Hemisferi (od juna do septembra).

Afriski je jedini pravi ski centar u Lesotu. Koristi topove za proizvodnju veštačkog snega kada nema dovoljno prirodnog. Visina od 2,700 metara iznad nivoa mora svakako je dovoljna da ovaj ski centar neko vreme zadrži snežni prekrivač koji se formira tokom zime.

Iako mu je popularnost u porastu, Afriski i dalje ostaje ski centar u kome su gužve retkost. Sama pomisao na Lesoto asocira ne nešto daleko, pa masovnije navale skijaša i dalje nema. Zanimljiva ideja za ljubitelje egzotike i avanture.  

Monterreal, Meksiko



Ovaj mali ski centar u meksičkoj državi Coahuila pruža odlične uslove za skijanje po prirodnom snegu koji redovno pada sredinom zime (decembar i januar). Udaljen oko 90 minuta od grada Montereja, ovo je skroman ski centar po severno-američkim standardima. Ipak, neverovatna priroda i prelepi pogled na okolne Sierra Madre Oriental planine koje su poznate po četinarskim i hrastovima šumama, čine Monterreal dobrom opcijom za ljude željne planinske avanture koja nije samo ograničena na skijanje.

Australija

Australija je poznata po svojim kilometarskim peščanim plažama, pustinjama i tropskim šumama. Ali njeni delovi Victoria i Novi Južni Vels nude nekoliko odličnih skijaških destinacija. U Novom Južnom Velsu nalazi se Thredbo na čijim padinama leže najduže skijaške staze u Australiji. Falls Creek u Victoriji je još jedan popularan i lako dostupan ski centar koji radi tokom najhladnijih meseca u godini (od juna do septembra).

Iako Australija važi za topao kontinent, u Falls Creeku padne i preko tri metra snega godišnje. Mogućnosti za offpiste postoje u Snežnim Planinama, kao i na vrhovima Tasmanije. Uz Južnu Ameriku, Australija i Novi Zeland su najpopularnije destinacije za letnje pripreme alpskih skijaških reprezentacija.

Indija

Indija bi trebalo da bude logična destinacija za skijanje. Iako ima toplu klimu,  u najsevernijim državama ove velike južnoazijske zemlje smešteni su i delovi planinskog venca Himalaja.   

Iako nedostaje infrastruktura koja čini skijanje zgodnijim, visoki vrhovi u državama Himachal Pradesh, Kašmir i Uttarakhand su privlačni jer velika visina omogućava duge skijaške spustove. Dolina Solang je jedna od najpopularnijih skijaških oblasti u zemlji, kao i Auli u Uttarakhandu, koji više liči na pravi ski centar.

Dine u Namibiji

Skijanje ne mora da bude obavezno vezano za sneg. Namibija, pustinjska zemlja u južnom delu afričkog kontinenta, pruža najbolje mogućnosti za skijanje na pesku, po pustinjskim dinama. Skijaši i borderi zakače posebnu opremu i spuštaju se niz peščane staze brzinama koje nisu mnogo manje od onih koje bi dostizali na stazama prekrivenim snegom.

Lokalni skijaši po dinama do savršenstva su doveli upotrebu voska i pozicioniranje vezova u cilju postizanja maksimalne kontrole i brzine na pesku.

]]>
Wed, 15 Nov 2017 10:21:00 +0100 Skijališta http://www.skijanje.com/blog/skijalista/670/deset-najneobicnijih-mesta-za-skijanje.html
Pet proizvoda koji su obeležili noviju istoriju skijanja http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/234/pet-proizvoda-koji-su-obelezili-noviju-istoriju-skijanja.html Predstavljamo vam neke od najznačajnijih freeski inovacija u poslednje dve decenije. ]]>

U poslednjih dvadeset godina nije nedostajalo inovacija u ski industriji. Skoro svake godine neka kompanija tvrdi da je svojim proizvodom napravila revoluciju koja će zauvek promeniti skijanje. Nažalost, većina takvih bombastičnih najava ne predstavlja ništa više od marketinške propagande. Međutim, s vremena na vreme stvarno se pojave proizvodi koji menjaju pravac kojim se kreće skijaški sport. Evo nekih od najznačajnijih inovacija koje su se dogodile u svetu freeride i freestyle skijanja.

ABS Airbag ranac

ABS ranac je verovatno najvažnija stvar izmišljena za preživljavanje i spašavanje od lavine posle odašiljača za lavine. 97% skijaša koji su koristili ovaj ranac sa vazdušnim jastukom preživeli su lavinu. ABS Airbag sistem se sastoji od specijalnog ruksaka opremljenog kanisterom sa vazduhom i dve vreće sa obe strane kanistera. U slučaju lavine skijaš povlači ručicu koja se nalazi na levom ramenu što dovodi do punjenja vreća vazduhom. Proizvod znatno pomaže da osoba zahvaćena lavinom ispliva na površinu.

Salomon 1080 skije

Iako se K2 Poacher smatra prvom komercijalnom twin tip skijom, Salomon 1080 je skija koja je praktično stvorila freeski ili newschool pokret, kao podvrstu freestyle skijanja. Uspeh ove skije je doprineo neverovatnoj brzini kojom se ovaj sport razvijao. Male zajednice skijaša na američkom kontinentu koji su izvodili trikove prerasle su u globalni fenomen za samo desetak godina. Superpipe i Slopestyle su od nedavno postale i olimpijske discipline.

Marker Duke vezovi

Da li je Marker Duke prvi freeride/turno vez? Ne. Da li je u pitanju najbolji freeride/turno vez? Odgovor je takođe ne. Originalni Duke je bio težak i ne preterano zgodan za korišćenje. Ono u čemu je ovaj proizvod uspeo je polje marketinga. Duke je verovatno najpoznatiji freeride/turno vez na svetu koji je veštom reklamnom kampanjom uspeo da zainteresuje čitavu generaciju skijaša za novu vrstu avanture. Ovaj vez je je omogućio mnogim ljubiteljima dubokog snega da udju u svet turno skijanja.

GoPro kamera

GoPro kamera nije na ovoj listi zato što je omogućila rodbini i prijateljima da prožive vaš skijaški odmor zavoj po zavoj, mada ni taj doprinos nije zanemarljiv. Mala, praktična kamera koja proizvodi izuzetno kvalitetne snimke iz prvog lica za kratko vreme postala je neizostavni deo opreme svakog skijaša avanturiste. Ono što je možda najznačajniji doprinos ove kamere je prilika koja je pružena mladim i nepoznatim skijaškim majstorima. Bez odgovarajućih kontakata sa fotografima ili filmskim kompanijama oni ranije nisu imali mogućnost da se predstave i svetu pokažu šta znaju. Sa GoPro kamerom je to postalo moguće. Pored toga, bez ovog malog tehničkog čuda hiljade urnebesnih padova nikada ne bi bilo dokumentovano.

Volant Spatula skije

Od svih proizvoda na listi, Volant Spatula, izum pokojne skijaške legende Shane McConkeya je verovatno izvršila najznačajniji uticaj na način na koji danas skijamo van uređenih staza. Rocker tehnologija, danas masovno raširena među skijama za dubok sneg prvi put je upotrebljena na ovoj skiji. Danas sa sigurnošću može da se kaže da je reverzni camber profil doveo do revolucije kod skija za dubok sneg. Početak nije obećavao i malo je falilo da ova inovacija bude samo zaboravljena fusnota u istoriji skijaške industrije. Zahvaljujući neverovatnoj posvećenosti i veri Shane McConkeya u funkcionalnost ove tehnologije, rocker skije su postale neizostavni deo opreme svih zaljubljenika u freeride. Spatula i njene naslednice su pomerile granice onoga što je moguće u skijanju.

]]>
Mon, 23 Oct 2017 02:09:00 +0100 Ski Oprema http://www.skijanje.com/blog/ski-oprema/234/pet-proizvoda-koji-su-obelezili-noviju-istoriju-skijanja.html
Letnje skijanje u Alpima http://www.skijanje.com/blog/skijalista/1647/letnje-skijanje-u-alpima.html I ovog leta posetili smo Alpe i skijali na Matterhorn glečeru. ]]>

Dok se većina ljudi priprema za odlazak na more tokom letnjih meseci, redakcija Skijanje.com magazina uputila se na, sada već tradicionalno, letnje skijanje na nekom od evropskih glečera.

Kao i dosta puta do sada odlučili smo se za italijansku Cerviniju, preciznije Matterhorn glečer, koji zvanično pripada Švajcarskoj. Zermatt, odnosno Plateau Rosa, kao najviše glečersko skijalište u Evropi (3400mnv – 3900mnv) omogućava sjajne uslove tokom čitave godine, pa i u toku najtoplijih meseci.

Rezervisali smo smeštaj i uputili se od Beograda prema Ljubljani, Trstu, Veneciji i dalje ka Aosti. Od Beograda do ovog ski centra ima ukupno oko 1200km, a velika prednost je što se samo poslednjih 30km vozi van auto puta.

Cervinia je inače jedno od najstarijih italijanskih skijališta. Prva gondola izgrađena je čak 1936. godine a tokom zime je sada u funkciji, zajedno sa Zermattom, oko 200km uređenih staza. S obzirom da je već bio kraj letnje sezone, tokom našeg boravka u mestu nije bilo mnogo ljudi.

I došao je konačno prvi skijaški dan, buđenje u 6:30h i odlazimo na početnu stanicu gondole. Do samog glečera koji se nalazi na švajcarskoj strani planine vode tri gondole a ceo put traje oko 30 minuta, što i nije tako strašno s obzirom da ćete, ukoliko ste smešteni u samom Zermattu, putovati nekih 45min. Zanimljivo je pomenuti da smo mi, uz nekolicinu instruktora, bili jedini rekreativci pored nekoliko stotina takmičara koji svakodnevno treniraju.

Radno vreme glečera za skijanje je od 08-14h a poslednja gondola spušta se ka Cerviniji u 15:45h. Cena „International Ski“ ski passa koja uključuje skijanje na švajcarskom delu košta 191€ i možemo reći da je prihvatljiva, ako imamo u vidu da skijaši smešteni sa druge strane Matterhorna moraju da izdvoje čak 350 franaka, praktično za to isto skijalište.

S obzirom na veoma toplo leto, na glečeru su se videli tragovi otopljavanja kao i pukotine. Međutim sam sneg na stazi je bio odličan, skoro kao u zimskom periodu. Treba pomenuti da je ujutru dosta staza zatvoreno zbog takmičara ali se većina njih oslobodi već oko 11:30h tako da nakon toga i dalje imate „frezu“ za skijanje, pogotovo na pistama gde se treniraju brze discipline.

Jedini restoran gde se možete okrepiti tokom skijanja je praktično planinarski dom – Rifugio Guide del Cervinio na 3480mnv. Nalazi se na samoj granici ali ipak pripada Italiji pa su i cene prihvatljive.

I drugog dana je osvanulo sunce pa smo lepo vreme iskoristili da testiramo neke od novih modela Head skija za predstojeću sezonu, kojе nam je ustupio Marconi Sport Beograd. Pred kraj dana počeli su da se navlače oblaci pa smo doneli odluku da, umesto skijanja u četvrtak, posetimo Chamonix. To je, ispostavilo se bilo ispravno, s obzirom da je skijalište bilo zatvoreno zbog kiše.

A do ovog francuskog gradića, skijaške i alpinističke meke, stiže se autoputem preko Aoste te prolaskom kroz tunel Mont Blanc a cena nije nimalo jeftina. Povratna karta za automobil košta 54.30€. U Chamonixu je te nedelje održana čuvena planinska trka Ultra Trail Mont Blanc na kojoj je nastupilo oko 10’000 takmičara u 5 disciplina, među njima i članica naše redakcije Marija Sekulović koja je zauzela sjajno 31. mesto.

Nakon povratka iz Chamonixa i tog kišnog dana, dočekao nas je sunčani petak. Međutim na gondoli razočarenje. S obzirom na kišu koja je na kraju dana prešla u sneg, Švajcarci navodno nisu stigli da pripreme staze za skijanje. Nismo želeli da „odustanemo“ pa smo se ipak popeli gondolom do pomenutog planinarskog doma i na 3480mnv uživali u italijanskom espressu te suncu i belini Matterhorna, zaštitnog znaka poznatog brenda Toblerone čokolade.

Vreme se na žalost pokvarilo tih dana pa smo ih iskoristili za trčanje i planinarenje. Takođe smo obišli i obližnje skijalište Monterosa i planinarili po prelepim stazama Champoluca. Inače za ovaj ski centar kažu da je neotkriveni skijaški raj u Evropi, s obzirom da još uvek nije previše komercijalizovan.

Pošto se nismo baš naskijali prethodnih dana, odlučili smo da malo produžimo boravak, s obzirom na povoljnu vremensku prognozu. U ponedeljak smo konačno ponovo stali na skije a tokom čitavog dana su se smenjivali sunce i oblaci. Međutim skijanje je bilo odlično pa smo se zadovoljni spustili u naš smeštaj u Cerviniji, koje se inače nalazi na 2050m nadmorske visine.

Poslednjeg dana, sve do 9:30h čekali smo zajedno sa nekoliko stotina takmičara odluku Švajcaraca da li će raditi glečer ili ne. Kada je objavljeno da skijalište ipak neće raditi zbog vetra, ubacili smo skije u auto i preko Trsta i noćenja u Ljubljani konačno stigli u Beograd.

Sve u svemu zadovoljni smo što smo „premostili“ ovaj letnji period sa odlaskom na sneg i planinu. U iščekivanju otvaranja Svetskog kupa u alpskom skijanju i odlaska u austrijski Soelden, skijaški pozdrav od redakcije našeg magazina!

 

]]>
Mon, 18 Sep 2017 17:32:00 +0100 Skijališta http://www.skijanje.com/blog/skijalista/1647/letnje-skijanje-u-alpima.html
Prolećno skijanje na glečerima Hintertux i Stubai http://www.skijanje.com/blog/skijalista/1632/prolecno-skijanje-na-glecerima-hintertux-i-stubai.html Kao i mnogo puta do sada prvomajske praznike proveli smo na snegu. ]]>

Kako se približavao 1. maj počeli su planovi gde ga provesti i kako iskoristiti produženi vikend. Ove godine su praznici pali idealno u ponedeljak i utorak pa smo spajanjem sa vikendom dobili 4 dana i idealnu priliku za prolećno skijanje. Kao i do sada kada bismo skijali u ovo doba godine izbor je pao na Austriju jer je najbliža, a uslovi na glečerima su i dalje više nego dobri. Samo treba još odlučiti gde i krenuti na put.

Plan je brzo napravljen – za bazu biramo Innsbruck oko koga se u krugu od 100 km nalazi pet skijaških glečera - Hintertux, Soelden, Pitztal, Stubai i Kaunertal, od kojih smo na prva dva već skijali ranije. Odlučujemo se za Stubai i ponovo Hintertux, koji obično pruža fenomenalne uslove u ovo doba godine i proverena je varijanta. Pitztal i Kaunertal će ipak morati da sačekaju sledeći put. Imamo samo dva dana za skijanje pošto planiramo da jedan dan provedemo u Innsbrucku i učestvujemo na trci u trail trčanju koja se tamo održava.

Posle dugog iščekivanja konačno krećemo na put. Stižemo u Austriju, a tamo nas dočekuje prava zima i to ne samo na skijalištima nego maltene u celoj zemlji. Pada sneg usput, a već je palo skoro metar prethodnih dana na glečerima. Kao i obično želeli smo da budemo spremni na sve uslove pa smo poneli i skije za stazu i one za freeride. Potajno se nadamo da ćemo biti u prilici da koristimo ove druge i da je ostalo neko parče netaknutog snežnog prekrivača. Nade nam ubzo raspršuju drugari koji su već stigli na Tux dan ranije. Kažu da je bukvalno sve izvozano i da nema ni metra preostalog celca za freeride. Pitamo se da li je to moguće s obzirom da je velika količina novog snega pala maltene dan pre toga.

Stižemo narednog jutra na Hintertux i potvrđuje se priča naših prijatelja. Ne sekiramo se previše jer je ambijent predivan, sve je belo i izgleda kao da je sredina zime a ne početak maja. Staze su malo razrovane jer ratraci nisu uspeli u tako kratkom roku da sabiju veliku količinu novog snega. Sneg je idealan, suv i pršti pod skijama pošto je temperatura u minusu iako sija sunce. Skijanje na Tuxu retko kad razočara pa je tako bilo i ovaj put. Posle nekoliko sati uživanja završavamo skijanje u modernom restoranu Tuxer Fernerhaus na 2,600 metara i polako silazimo sa glečera.

Nakon dva dana u Innsbrucku, selimo se u obližnji Neustift im Stubaital koji je oko dvadesetak kilometara udaljen od podnožja glečera Stubai. Smeštamo se u apartman i gledamo prognozu za sutra – nije idealna – oblačno i padavine, ali deluje da će prvi deo dana biti koliko toliko ok.

Sutradan ustajemo rano i žurimo na glečer kako bismo što više iskoristili sunčano jutro. Prvi kontakt sa glečerom obećava i deluje da ćemo se na vrh skijališta izvući u rekordnom roku. U podnožju nas čeka veliki parking koji može da primi nekoliko stotina vozila i jedna od najmodernijih gondola koje smo ikad videli. Nova Eisgratbahn gondola je puštena u rad u oktobru 2016. godine i koštala je neverovatnih 64 miliona evra. Od doline do izlazne stanice na 2,900 m nadmorske visine stiže za samo 12 minuta.

Iz luksuzne kabine Eisgrata razgledamo oko sebe dok se penjemo. Prostranstvo je nepregledno, Stubai izgleda stvarno impozantno. Uopšte ne liči na glečer, s obzirom na veličinu pre bi se reklo da je u pitanju regularno skijalište. Stubai je inače najveći skijaški glečer u Austriji.

Staze se prostiru u svim pravcima, a između njih se nalazi ogromna količina terena za freeride koji je lako dostupan sa sistema ski liftova. Staze se u principu dobro uređuju, mada su bile malo razrovane kada smo skijali iz istih razloga kao i na Tuxu, zbog velike količine novonapadalog snega.

Infrastruktura žica i objekata na glečeru je stvarno odlična. Pored moderne Eisgrat gondole, i ostali liftovi su moderni i brzi. Tu je i nekoliko odličnih restorana, kafića i Intersport prodavnica. Posebno je impresivna izlazna stanica gondole Eisgrat gde se nalaze veliki samouslužni i a la carte restoran, kafić, ski depozit, i drugi sadržaji koji su na raspolaganju skijašima.

Vreme je ubrzo počelo da se kvari baš kako je prognoza i najavila. Za par sunčanih sati koliko smo proveli na glečeru, Stubai se pokazao kao pravo otkrovenje i sigurno ćemo ga posetiti ponovo.

Sve u svemu, prvomajski praznici u Austriji ponovo su se pokazali kao odličan izbor. Uslovi za skijanje su bili odlični, a i sam osećaj boravka na snegu u vreme kada kod nas polako pristiže leto je neprocenjiv. Zato i volimo odlazak na austrijske glečere na proleće i držimo se te tradicije iz godine u godinu.

Hintertux glečer

Stubai glečer

]]>
Sat, 13 May 2017 01:25:00 +0100 Skijališta http://www.skijanje.com/blog/skijalista/1632/prolecno-skijanje-na-glecerima-hintertux-i-stubai.html
Skijalište Kronplatz http://www.skijanje.com/blog/skijalista/1606/skijaliste-kronplatz.html Kronplatz (italijanski - Plan de Corones) je poznato skijalište u Južnom Tirolu, najsevernijoj regiji Italije. ]]>

Kronplatz (italijanski - Plan de Corones) je poznato skijalište u Južnom Tirolu, najsevernijoj regiji Italije. Dobio je ime po obliku planina koje dominiraju krajolikom, a koje podsećaju na petlovu krestu pa je petao i zaštitni znak skijališta.

Najpoznatije mesto i geografski, kulturni i ekonomski centar regije je srednjevekovni grad Brunico-Brunneck. Nalazi se na nadmorskoj visini od 835m i ima oko 15,000 stanovnika.  2009. godine je proglašen najboljim malim gradom u Italiji za život. Celo područje je dvojezično i predstavlja idealnu mešavinu italijanskog šarma i austrijske uređenosti.

Prva stvar koju posetilac Brunica primeti je prelepi zamak koji se nalazi na brdu iznad grada. Zamak je dom jednog od nekoliko muzeja Reinholda Messnera, čuvenog alpiniste rodom iz Južnog Tirola, i posvećen je planinskim narodima sveta. Još jedan muzej legendarnog alpiniste, posvećen istoriji planina i velikim planinskim vencima u svetu, nalazi se na samom vrhu skijališta Kronplatz, na platou nekoliko koraka od izlazne stanice gondole koja izvlači na vrh planine. Izuzetno zanimljivo arhitektonsko rešenje zgrade muzeja radila je čuvena Iračanka Zaha Hadid.

Jedna od znamenitosti grada Brunica je prelepa glavna ulica – pešačka zona Via Centrale-Stadtgaase - prepuna prodavnica, enoteka, kafića i restorana. Brunico je poznat i po svom Božićnom vašaru koji se održava tokom meseca decembra svake godine.

Pored Brunica koji je jedini veći grad u okolini i pripadajućih sela  S. Lorenzo-St. Lorenzen, Falzes-Pfalzen, Gais/Villa Ottone-Uttenheim i Perca-Percha, druga poznatija mesta (uglavnom sela) u regiji Kronplatz su San Vigilio, Terento, Valdaora-Olang i idilična Valle Anterselva-Antholzertal koja je poznati centar za nordijsko skijanje i domaćin Svetskog kupa u bijatlonu.

Kronplatz je od Beograda udaljen oko 800km i do njega se može stići na nekoliko načina. Najčešće korišćeni put vodi preko Slovenije i Austrije – posle tunela Karavanke ide se dalje autoputem i izlazi sa njega kod Lienza odakle se nastavlja prema Italiji magistralnim putem. U pograničnom području između Austrije i Italije kreću da se ređaju skijališta – prvo ide austrijski Sauris, a zatim se nastavljaju italijanski ski centri iz sistema Dolomiti Superski kao što su San Candido, Sexten i ubrzo i Kronplatz. Do Kronlatza se može stići i na drugi način – autoputem preko Zagreba, Ljubljane i Trsta odakle se nastavlja na Belluno i Cortinu d'Ampezzo ili na Udine, pa preko Sextena i Sappade do Brunica. 

Do Brunica i okolnih mesta se može stići i vozom, a kada je u pitanju avio prevoz najbliži aerodromi su Bolzano, Innsbruck, Verona, Venecija i Bergamo.

Skijalište

Skijalište Kronplatz se prostire na visini od 975 do 2,275m nadmorske visine. Sa vrha skijališta na 2,275 metara, staze se prostiru na tri strane  ka mestima Brunico, San Vigilio i Valdaora-Olang. Ukupna deklarisana dužina staza iznosi 119 km koje opslužuju 32 najsavremenija ski lifta. Kronplatz je inače i u evropskim okvirima poznat po modernoj infrastrukturi i u žičare se često i obilno ulaže. Skijalištem dominiraju gondole kojih ima čak 21, dok ostatak čine moderni četvorosedi ili šestosedi uglavnom sa sistemom grejanja i haubama za slučaj lošeg vremena. Na Kronplatzu vučnica gotovo i da nema, tu je svega nekoliko po okolnim mestima koja nisu spojena sa glavnim delom skijališta.

Pored modernih ski liftova, Kropnplatz je takođe poznat i po najsavremenijem sistemu za veštačko osnežavanje. Skijalište raspolaže sa preko 500 topova za veštački sneg koji omogućavaju da se ovde sezona otvara relativno rano -  krajem novembra, iako prirodnog snega često nema ni malo. Pokrivenost staza sistemom za veštačko osnežavanje je 100%. „Veštak“ je inače neverovatnog kvaliteta, gotovo da je nemoguće primetiti razliku između njega i prirodnog snega. Velika ulaganja koja je ski centar imao u broj topova i kvalitet snega koji oni proizvode su razumljiva kada se uzme u obzir činjenjica da Kronplatz, kao i ostala skijališta u sistemu Dolomiti Superski često ima problema sa prirodnim snegom.

Deklarisanih 119 km staza izraženih u broju skijaških staza iznosi ukupno 47, od čega je 27 plavih, 13 crvenih i 7 crnih staza. Kronplatz je inače poznat upravo po kombinaciji crveno-plavih staza koje su idealne za početnike i porodice, ali će i bolji skijaši uživati u usavršavanju tehnike na perfektno sređenim stazama ovog italijanskog skijaškog bisera.

Ono što je generalno karakteristično za Kronplatz su besprekorno sređene, široke i dugačke staze. Skoro svaka staza je široka par stotina metara i dugačka preko kilometar, a staze koje se sa vrha spuštaju na sve tri strane u dolinu imaju dužinu i preko 5 km. Odlične su crvene staze br. 2 i 3 koje se sa vrha spuštaju ka Brunicu, kao i nekoliko plavih staza koje sa vrha idu ka Olang-Valdaori. U delu skijališta iznad sela San Vigilio ističe se staza Erta na kojoj se od sezone 2016/17 po prvi put vozi Svetski kup u ženskoj konkurenciji i to u veleslalomu. Sa druge strane brda od San Vigilia sa vrha kreće crna staza Piculin, najstrmija na Kronplatzu i jedna od najstrmijih u Italiji. Ova staza silazi nadomak sela San Martino in Badia u dolini Badia, a veza sa Alta Badiom je uspostavljena uz pomoć ski busa koji od podnožja staze Piculin do Corvare u Alta Badiji vozi na svakih 20 minuta.

Kako se uprava skijališta stalno trudi da ga unapredi, od sezone 2016/17 otvorena je i potpuno nova, plava staza Hinterberg koja je dugačka oko 3 km i spušta se sa vrha ka žičari Belvedere.

Kronplatz ima i jedan od najmodernijih snow parkova u Južnom Tirolu koji se nalazi između staza Belvedere i Plateau na visini od 2,230m nadmorske visine.

Kao i kada su u pitanju ostala skijališta u Dolomitima, prva asocijacija na Kronplatz je skijanje po uređenim stazama, a ne toliko na freeride. Mogućnosti za skijanje po dubokom snegu su prilično limitirane i zbog konfiguracije terena, a i zbog sve češćih problema sa prirodnim snegom. Jedine oblasti u kojima freeride dolazi u obzir su pojasevi šume u nižim delovima skijališta i neuređeni deo oko staze Piculin.

Sve u svemu, Kronplatz je fantastično skijalište i sigurno jedno od najboljih na kojima smo skijali. Ljubitelji uređenih staza će uživati, a ski centar je dovoljno veliki da predstavlja odličnu opciju za celonedeljno skijanje. Povoljne vremenske prilike su takođe jedna od prednosti Kronplatza s obzirom da ovo skijalište može da se pohvali sa skoro 300 sunčanih dana godišnje.

Za Kronplatz se može kupiti pojedinačni ski pass, ali se mnogo više isplati za malo veću sumu novca kupiti Dolomiti superski pass koji pokriva fantastičnih 1200 km staza i 12 različitih skijališta u Dolomitima. Cena Dolomiti superski passa zavisi od perioda sezone, pa tako za šestodnevnu ski kartu u periodu predsezone od otvaranja 26. novembra do 24. decembra treba izdvojiti 229 evra (161 za decu), u visokoj sezoni od 25.decembra do 7. januara i od 5. februara do 18. marta 287 evra (201 za decu), a u slabijoj sezoni od 8. januara do 4. februara, odnosno 19. marta do 2. aprila – 258 evra ( 181 za decu). Poređenja radi, pojedinačan ski pass za Kronplatz za šest dana košta 213, 239 i 266 evra u zavisnosti od perioda sezone.

Smeštaj

U pogledu smeštaja, skijanje na Kronplatzu ostavlja nekoliko opcija. Najbolje je smeštaj tražiti u okolini neke od tri polazne stanice gondola koje izvlače na vrh skijališta tj. Brunico, San Vigilio ili Olang-Valdaora. Sam Brunico udaljen je od polazne stanice gondole u mestu Riscone oko 3 km. Grad i okolina raspolažu sa oko 5,000 kreveta i mogu da ponude različite kategorije smeštajnih jedinica od luksuznih hotela pa sve do bazičnih soba i apartmana. Za one kojima je pored skijanja bitno da postoje i neki drugi sadržaji najbolje je smestiti se upravo u samom gradu, dok oni drugi kojima to i nije tako važno smeštaj mogu potražiti u okolnim selima koji su bliži skijalištu kao što su San Lorenzo di Sebato, Riscone itd.

Smeštaj u San Vigiliju i okolnim selima je strateški pogodan za skijaše koji žele da koriste pune benefite Dolomiti superski passa i da kombinuju skijanje na Kronplatzu sa skijalištima Sella Ronde (Alta Badia, Val di Fassa, Val Gardena i Arabba).

Restorani, barovi, apres ski

Kao i u ostalim skijalištima u Dolomitima, gastronomija je bitan faktor sveukupnog uživanja tokom skijanja na Kronplatzu. Mešavina austrijskog i italijanskog, uz dodatak uticaja autohtonih ladinskih starosedelaca stvara jedinstvenu kombinaciju koja predstavlja praznik za nepca za svakog ljubitelja dobrog zalogaja. Ovde ćete popiti savršeno espresso, ali i pojesti ništa manje dobru gulaš supu, štrudlu od jabuke, Kaiserschmarren ili neki drugi delikates austrijske kuhinje. Tu su naravno i specifični lokalni specijaliteti po kojima je cela regija dobro poznata.

Planinski restorani su brojni i jako lepo sređeni, pa je svaka pauza na skijanju poseban hedonistički ugođaj. Kada je u pitanju apres ski, najpoznatije mesto za provod je bar K1 kod polazne stanice gondole u Risconeu gde zabava traje od završetka skijanja do ranih jutarnjih sati. Za ljubitelje apres skija tu je i Gassl, bar, restoran i picerija kod polazne stanice gondole u Olangu.

Brunico kao veće mesto ima solidnu ponudu restorana, pizzeria, kafića i barova uglavnom lociranih u glavnoj ulici – pešačkoj zoni ili oko nje. Tu je i jedini noćni klub Pukanaka. San Vigilio je dosta manji, i važi za mirnije, porodično mesto.

]]>
Mon, 3 Apr 2017 10:32:00 +0100 Skijališta http://www.skijanje.com/blog/skijalista/1606/skijaliste-kronplatz.html
Marko Vukićević: Free fall je najekstremnija stvar koju sam probao http://www.skijanje.com/blog/ski-takmicenja/1596/marko-vukicevic-free-fall-je-najekstremnija-stvar-koju-sam-probao.html Srbija prvi put imala predstavnike u muškom spustu na Svetskim prvenstvima, a Vukićević otkriva kako mu je bilo na čuvenoj stazi. ]]>

Najbolji svetski skijaši se uveliko nadmeću na Svetskom prvenstvu u St. Moritzu, a posle superveleslaloma i ženske alpske kombinacije na red je došao i muški spust u kojem su Srbiju predstavljali Marko Vukićević i Marko Stevović.

Tako je Srbija po prvi put imala predstavnike u najbržoj alpskoj discipline u kojoj je pobedio domaći takmičar Beat Feutz ispred Kanađanina Erica Guaya i Austrijanca Maxa Frantza.

Marko Vukićević je završio trku na 40. poziciji sa 3:73 sekundi zaostatka za prvoplasiranim, dok je Marko Stevović bio 48.

Za Marka Vukićevića sezona je počela odlično već na samom startu na trkama u Južnoj Americi i Evropi. Marko se dva puta popeo na podijum u Val Gardeni osvojivši 1. i 2. mesto na FIS trkama u spustu, dok mu je na Univerzijadi u Almatyju za 11 stotinki izmakla bronzana medalja u superveleslalomu.

- Prezadovoljan sam kako sam otvorio sezonu. Plasmani su bili iznad očekivanja, ali sve je to rezultat dobrog rada i treninga sa slovenačkim A timom u brzim disciplinama koji mi je omogućio Skijaški savez Srbije. Na žalost, u skijanju nikada ne možemo da pričamo o očekivanjima, pošto se radi o nepredvidljivom sportu u kojem brzo dolazi do grešaka i iznenađenja. Zadovoljan bih bio plasmanom među prvih 30, a presrećan ulaskom u top 20 - rekao je Vukićević.

Start spusta u St. Moritzu naziva se "slobodnim padom", jer je najstrmiji na svetu.

- "Free fall' start je najekstremnija stvar koju sam probao u životu. Ubrzanje ide do 100 km/h za 2,5 sekunde. Uživo je to nešto potpuno drugačije od onoga što sam imao prilike da vidim na fotografijama i TV-u. Straha je bilo samo prvi put dok sam stajao u startnoj kući, ali čim sam se odgurnuo strah je nestao i preplavio me je adrenalin - objasnio je Marko.

Iako je bio zadovoljan treninzima koje je odradio za spust, na samom takmičenju je usled loših vremenskih uslova start pomeren nešto niže. Samim tim bila je potrebna i promena taktike, kako bi se brzina generisala od samog starta.

- U drugoj polovini staze sam napravio jednu veću grešku na mestu gde je staza bila već načeta, i tu sam izgubio puno vremena. Ostalim delom vožnje sam zadovoljan i trudiću se da grešku ispravim već u narednom nastupu u alpskoj kombinaciji.

Vukićević je ocenio i domaćina Svetkog prvenstva:

- Organizacija je na najvišem nivou, staze su perfektno pripremljene, što se od St. Moritza i očekivalo. Iako vreme nije savršeno, pošto ima dosta padavina, nas takmičare svako jutro sačeka perfektno ispeglana staza, na kojoj su vojska i volonteri radili celu noć kako bi ostala u vrhunskom stanju. Upravo je to najvažnije, kako bi na kraju samo od takmičara zavisio rezultat, a ne od promenljivih uslova na stazi.

Atmosfera u ski timu Srbije je odlična, a nivo prefesionalnosti se iz godine u godinu povećava. što Marka posebno raduje. Ne krije da mu je drago što se i kolega Marko Stevović priključio nastupima na velikim takmičenjima i uvek je spreman da mu prenese iskustva i pruži podršku kad zatreba. Nakon spusta, naše skijaše očekuju nastupi u alpskoj kombinaciji, veleslalomu i slalomu.

]]>
Mon, 13 Feb 2017 09:43:00 +0100 Takmičenja http://www.skijanje.com/blog/ski-takmicenja/1596/marko-vukicevic-free-fall-je-najekstremnija-stvar-koju-sam-probao.html